Naša književnost

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

„ЈУГОСЛОВЕНСКА ПРОЗА“

Антологија југословенске прозе, коју је издао Савез књижевника Југославије, пружа довољно грађе за опсежнију начелну дискусију, као и за детаљ= вије анализе појединих приповедака. Ја се у овој уводној речи ипак морам ограничити на неколико општијих запажања. |

1) Сам назив збирке „Југословенска проза“ није најсрећније нађен. Овај избор приповедака требало је да буде у неку руку допуна избору песама, који“ је Савез књижевника Југославије нешто раније био издао под насловом „Југословенска поезија“. Али док овај назив одговара садржини збирке, јер она обухвата поред лирских и лирско-епске, па: чак и одломке епских песама, дотле назив „Југословенска проза“ исувише је широк, па према томе и неодређен за један избор приповедака. Под овим. широким називом очекивали бисмо нешто не само из наше богате и често веома занимљиве мемоарске литературе или из мемоарима блиске литературе уметничких огледа, него, ако хоћете, чак и из полемичких списа, есеја итд. чак да је назив и одређенији, рецимо, „Југословенска уметничка проза“. 10 све заиста није било могуће дати у једној књизи, ма како високо било мерило при избору. Али ако већ „зборник има задатак да савременог читаоца упозна са књижевним наслеђем у ономе што то наслеђе може допринети за уздизање културе и духа стваралаштва савременог читаоца“ — како се у „Претходној напомени“ каже, — онда ова антологија "тражи као допуну још бар једну овакву свеску која би обухватила мемоарску и сличну литературу. (О појединим примерима које ћу навести може бити дискусије да ли свестрано задовољавају високи уметнички критеријум који је примењен при састављању антологије која је пред нама, али је ван дискусије да и мемоарска и слична „литература може и/те како бити високо уметнички квалитетна и да исто тако може допринети уздизању културе савременог читаоца и мобилисати га за стваралачки рад, и, најзад, да и ми такве литературе имамо, рекао бих,“ у изобиљу. Не мислим само на мемоарске списе једног Вука Караџића, Љубо"мира Ненадовића, Имбра Ткалца, или Симе Матавуља, него и на мање познате писце мемоара. Могла би доћи у обзир и кратка аутобиографија Милована Видаковића и слични списи. Из Народноослободилачког · рата има много мемоарских списа, од којих доста са уметничким квалитетима.

За уметнички оглед избор већ није тако богат. Та књижевна врста нешто живље развија се тек данас. Али нешто се у тој врсти и раније радило. Добар део онога што по навици називамо Вуковим историским списима јесу или ме-

ђ#