Naša književnost

Музички преглед - 5 ђ Г 55

гистара код певача и певачица појединачно доспела је већ до степена који се огледа приметно и у изједначености тембра појединих гласовних група. Динамички распон хорског тона проширен је толико, да колектив може приступати и решавању задатака сложенијих партитура (каква је напр. на овом концерту

композиција самог диригента Пашћана, „Петнаест тисоч“). Интонациона стабил-

ност хора (стављена на пробу у Лајовицевој хумористичној песми за женски

хор „Жабе“) савладана је у основама, иако је потребно и даље усавршавање

за рад са компликованијом хорском литературом. Артикулација ( а ову не

треба идентификовати са појмом фразирања, који је шири, јер се односи на

стил а не само на технику спајања и повезивања суседних, оближњих тонова)» у највећој је зависности од технике коју смо уобичајили да називамо проблемом дикције, и у делатности овог хора — она није јако место. Крај све специ-_ фичности мелодијске интонације, веза певане фразе са интонационим њеним

коренима у говорном језику толико је дубока, да би хор добро учинио ако би

се подвргао специјалним вежбама и испитивањима из области фонетике и по-

себно фонологије матерњег језика. Сви поменути проблеми налазе међутим свог оправдања само у крајњем задатку хора: изражавање емоционалне и мисаоне: "садржине композиција које пева. Но и овај крајњи циљ пројектује се у радној

пракси хора на задатак експресивности, која је веома разноврсна. У мадригалима ХУГи ХУП века на програму овог концерта хор је остајао унеколико блед, мање изразит, баш зато што није могао погодити специјални момент екс-

пресивности коју тражи ова доиста тешка врста песме: вишегласна и хармонска У“ исти мах. ; |

Као диригент, Пашћан је имао неколико мајсторских И у обилном, разноврсном и занимљивом програму. У првом реду програма, посвећеном мајсторима вокалног става почев од славног словеначког мајстора мотете и мадритала Галуса-Пателина па до композитора за хор који већ улазе у ХЛХ век, Пашћан је виртуозно интерпретирао Хајднову песму „Старац“ а Персловој. „Пролећној песми“ и Калкотовој „Док љубав нема сна“ удахнуо својим тумачењем изванредно много поезије и нежне лирике. У другом делу програма, посвећеном домаћим композиторима, Пашћаново повезивање Тајчевићевих трију „Комитских песама“ у јединствену целину, са истински драматичним моделовањем треће, која чини трагичну поенту, прави је подвиг интерпретације. На истој висини мајсторства налазило се и тумачење друге песме („Црни, горо“) из Мокрањчеве Х]! руковети. Пашћан је уопште мајстор вокалне драматизације лирског детаља. Где би много који хоровођа видео основу и материјал за експресивни лиризам, он уме да нађе стил фразирања, слободни рељеф темпа и такву динамику нијансирања пианисима, да се епизода. претвара у драматични центар а тонски сликовити детаљ у саму битност и унутарњи смисао хорске акције.

Као један од композитора на програму, Пашћан је својом хорском баладом „Петнаест тисоч“ успешно транспоновао један вид свог стваралаштва у други. И на овом, композиторском подручју, како избор песничке теме (историска епизода о ослепљењу 15 000 македонских ратних заробљеника после битке на Беласици, у ХЛ веку), тако и сам трагични патос разноврсног и широко развијеног. хорског става приказују Пашћана као музичара романтичарске оријентације, која је у овом делу условљена квалитетом истинског преживљавања