Naša književnost

ВА = Књижевност

делатности није, разуме се, значило никакво одвајање уметности од општих токова потреба: и задатака друштвеног живота као целине, него је претстављало и показивало све развијенији смисао, све 'одређеније схватање уметности као посебне делатности која опште задатке утолико успешније може извршавати уколико их се више подухвата својим посебним средствима. Са. порастом те свести природно је расла и улога способних, даровитих, солидно школованих уметника-хоровођа. Један од тих и један од првих међу таквима био је "Светолик Пашћан.

_ Од српског академског певачког друштва Балкан“ и хрватског певачког друштва „Лисински“ у Загребу, преко капелничког рада у Народном позоришту ин живог организационог рада на оснивању Новосадске филхармоније ин Гудачког квартета, Паштћан, 1927 године, доспева на положај уметничког руководиоца Новосадског женског музичког удружења. Баш дугогодишња пракса на специјалном послу изучавања и обучавања једне овакве, релативно уске пе"вачке групе, омогућила је Пашћану да уђе у све танчине певачке вештине, Нешто доцније рад са Новосадским академским УП хором допуњује ову праксу до пуног обима познавања свих „тајни“ и особености музицирања са колективом који има своје специфичне законитости оркестрације, динамике, тембризације, артикулације, интонације, дикције па и саме хармонике. "Пашћан. ради и са занатлијским и радничким хоровима („Једнакост“ у Загребу, „Не-. вен“ у Новом Саду, КУД „Јединство“ у Београду) са којима постиже значајне успехе и као диригент и као организатор. Тако је Пашћан постао мајстор свог посла. Дојпавши 1937 год. у Београд за диригента „Обилића“, он је добио мотућности да свој потпуно изграђени интерпретаторски стил, свој проверени радни: метод примени на обимнијој хорској литератури и сложенијим задацима. Најзад, као хоровођа хора РадиоБеограда, чији су задаци не само разноврсни, сложени и крупни, но-и многобројни, Пашћан се прима задатака које би тешко могао решавати хоровођа без његових искустава и знања. Он лично пак добија пуно поље за примену свог мајсторства на раду колектива са којим је велики део сњегових интенција доиста и остварљив.

Опадање интереса за харско музицирање добрим делом је резултат пораста нивоа ошитег музичког образовања наше средине. Професионално мајсторство жао предуслов који је ван дискусије у питањима репродукције инструменталне музике поставља се, нормално и логично, и као задатак за вокалне оркестрехорове. Наш просечни слушалац, навикнут на солидност спреме водећих оркестарских колектива, поставља исте захтеве и хорским колективима. У таквој ситуацији улога Радио-хора, као професионалног певачког тела, постала је веома значајна и одговорна. Да је тај колектив тога потпуно свестан, то се огледа у његовим убрзаним и интензивираним напорима да се стално усавршава. Хор пролази кроз сталну теоретску обуку у више музичких дисциплина. Специјални рад на усавршавању у техници певања диференциран је и поверен стручњацима-специјалистима. Резултата таквог озбиљног рада већ има н биће их свакако све више. ј : | |

У фази развитка коју тај хор преживљава у овом часу, ти резултати, показани на јубиларном концерту у част хоровође Пашћана, могу се обухватити, у најопштијим потезима, следећим констатацијама: изједначеност гласовних ре-

Не «