Naša književnost

55 - с 5 – Књижевност

кај

чињенице: „Од липња 1840, кад је. Деметер написао у „Даници илирској“ прву биљешку о изведби Кукуљевићеве драме »јуран и Софија“, па све _до дана данашњега штампане су у ступцима наших новина и часописа стотине тисућа редака о теми „Казалиште", почевши од озбиљних критикаб па до. сензационалистичких репортажа и памфлета. Материјал који се о тој теми. постепено нагомилао кроз протеклих сто и десет година, управо је голем... Већ сам покушај да му човјек приступи критички и да та захвати систематски, многоме ће изгледати као изузетно тежак задатак... Истина, за проучавање раздобља између г. 1840 и г. 1875 тај је посао олакшан казалушном хисториографу у знатној мјери. Интендант Ј. Бенештић дао је за вријеме своје управе (1921—1926) преписивати у Свеучилитшној књижници све критике, вијести и биљешке о нашем казалишту, штампане у загребачким, осталим хрватским, српским па и страним новинама и часописима. Ти ексцерпти... представљају импозантну колекцију од 45 свезака, сваки с неколико стотина типканих страница... | Почевши од 1902 па до данас може и опет (казалишни хисторик) да се послужи "материјалом у казалишном архиву. Наиме, почевши од 1902, иницијативом тадашњег драматурга Николе Андрића, изрезују се из новина сви чланци и вијести о казалишту те се кронолошким редом уљепљују у нарочите фолијанте, којих је досад већ испуњено петнаест.“ Е

5 Оба ова примера, и онај покренут на иницијативу Јулија Бенешића и онај на иницијативу Николе Андрића, требало би да следују сва наша позоришта у земљи. На тај начин би се, у релативно кратком временском року, сакупио огроман аутентичан материјал о животу и раду нашег позоришта у ближој и даљој прошлости, као и сви потребни подаци о његовој делатности у садашњем тренутку. _Без таквог прикупљања материјала не дассе ни замислити писање једне исцрпне и студиозно рађене историје настанка и развитка нашег театра. Јер сви покушаји да се таква историја прави на основу сумарних података морају завршити онаквим дилетантским резултатима и погрешним оценама каквим обилују наште досадашње историје позоришта (на пример, Св. Шумаревића и Боривоја Стојковића). А једна "савесно писана историја наших позоришних напора у "прошлости и садашњости, "чије се утврђивање не да ни замислити без претходног сакупљања грађе, корисно би послужила и за даљи развитак наше театарске уметности, и за проширивање наште позоришне културе уопште и за прецизније. схватање појединих књижевних покрета и раздобља. -

Немар у тој области ничим се не може правдати.

„БРЕВОЛУЦИОНАРНОСТ> САЛВАДОРА ДАЛИА :

Холандски новинар Франк Онен посетио је, пре извесног времена, | чувеног надреалистичког сликара Салвадора Далич, који већ годинама ради у Холивуду на примени апстрактног сликарстеа у америчком филму. Наштао га је у његовој вили, у близини града Кадака. (Шпанија), где овај „револуционарни“ сликар, благонаклоно примљен од франкистичких властодржаца, сваке године проведе по неколике месеци...