Naša književnost

Осврти у - 89

„ритам Далиа о пријему који му је подарио свети отац...

=— То је о посета НеКруИно приватног ПРВЕ =— пресекао ме он. - - о

— У штампи се ипак говорило о једној „моруџбини Ватикана за декорисање цркава, у Италији:

— Криво. Ја сам само показао папи Г нацрт ча моју последњу слику. Њеетова светост је показала исто толико интересовања колико и разумевања. Сматрао сам, самим.тим, да ништа не морам мењати од своје првобитне замисли

Занимљив је пут овог прекјуче шпанског, тЕ још француског, данас већ америчког „авангарднот“ сликара: од надреалистичког нихилизма- до потпуног друштвеног и политичког саображавања најистакнутијим снагама светске реакције. Но биће да Дали у том „путу. не види ништа необично. Можда му се чак чини да се „надреалистичка револуција“, којој је тако упорно теоретски привржен, може спровести холивудским кичевима, посетама Франковој Шпанији и „сликарством“ за које свети отац папа показује исто толико интересовања колико и ра-= зумевањаг Нек му је наздравље!

ПАД БЕРЛИНА» — ПАД КРИТИКЕ....

Совјетски пропатандно-уметнички филм Пад Берлина, прављен са тенденцијом потцењивања европске и величања руске културе, даје се у последње време у свим вазалним информбироовским земљама

_ с огромном рекламом коју прате трубе и таламбаси званичне „уметничке“ критике. Само у Чехословачкој, овај филм је, за око шест недеља, даван у 68 биоскопа, и видело га је, по званично датим информацијама; преко. 1 милион и 700 хиљада гледалаца. ј ;

О том филмском обрасцу социјалистичког реализма и совјетске идејности сва званична чешка критика, готово из дана у дан, пише своје „социјалистичко-реалистичке" "панегирике. Један од критичара, уосталом ни гори ни бољи од многих других и који се случајно зове Михал Седлоњ (а могао би се исто тако звати Штол, ПРЕ или Скала), написао је У 44 броју Творбе исцрпну „критику“, У којој се моту прочитати и овакве мисли: „У Паду Берлина дали су нам совјетски уметници филм о коме без устезања можемо рећи да је то не само диван уметнички доживљај, већ да је овај филм истовремено једно од најзначајнијих уметничких дела социјалистичке епохе уопште. Ово мајсторско дело одражава истинито и дубоко читаво наше ПА у тачним пропорцијама и најтипичнијим тренуцима; оно спада међу она дела која, пошто су усредсредила и сумирала основне животне појаве, идеје, проблеме, и

тежње епохе — слично делима Микеланђела, Шекспира, Бетовена и полетоја, = дају уметнички потпуну и убедљиву слику наших дана и година." у .

Шта се, стварно, може Рени на. овакве „тачне пропорције" једног критичара који претендује да се служи марксистичким методом“ Уоста-