Naša književnost

<= љ- ин Евњно ст

СВЕСКА 2, ФЕБРУАР БЕОГРАД, 1951 КОБИТА ЖЕ, ГОДИНА УГ

!

ПОЗОРИШТА У СРБИЈИ НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ ОД' 1894 ДО 1903

У „Поменику“ који је Народно позориште у Београду издало 1694 године о својој двадесетпетогодишњици, у прегледу репертоара за протакли период времена од оснивања позоришта, констатовано је да укупна репертоарска имовина износи (по тада уобичајеној пракси сумирала се репертоарска имовина без обзира да ли су извесна дела заувек сишла са репертоара): „141 драма, 56 трагедија, 100 позоришних игара, 277 комедија, 7 чаробних игара, 5 комичних опера, 4 алегорије-и ! апотеоза. С певањем има свега 96 комада. Међу преводима има 16 руских комада, 8 чешких, 4 пољска, 231 француски, 14 талијанских, 10 шпанских, ! румунски, 146 вемачких, 16 енглеских, 3 шведска, ! дански, ! грчким ! јерменски“. Даље се констатује да од „свих комада има 96 преведених с п ревода (а не с оригинала) и 42 комада пос рбљена.“ -

Репертоар Народног позоришта за време двадесет и пет година његовог живота састављан је претежно од дела француске и немачке драмске литературе. Знатну, цифру показује на овој табели превод с превода, а такође је видно да се традиција Јоакима Вујића "у посрбљавању страних дела задржала у том периоду. У именичном прегледу који је објављен у „Поменику“, у набрајању писаца и дела приказаних на београдској позорници, налази се мноштво мелодрама, водвиља и комада с певањем који воде порекло с репертоара бечког Бургтеатра и пештанског позоришта. Избор дела за репертоар вршили су углавном преводиоци према своме укусу, интересу, и знању стране драмске литературе.

(О превођењу с превода и о посрбљавању страних позоришних дела чује ог критички глас из самог јубиларног, званичног издања Народног позоришта: „О вредности превођења с превода, као и о вредности посрбљавања туђих драмских дела, није потребно овде. говорити. Ко је рад да се увери колико вреде такви радови, нека узме ма који превод с превода, или посрбљен комад и нека га поради с оригиналом, па ће видети: колика је равлика на штету дотичнога писца, а врло слаба добит за публику којој се такав рад пружа“.

Именична репертоарска табела дата у „Поменику“ међутим садржи и дела боље и трајније литерарне вредности. Већ у првим