Naša književnost

110 У 45 у Књижевност

оснивачким годинама живота Народног позоришта у Београду налазе се на његовом репертоару дела Шекспира, Молијера, Шилера, · Гогоља, Виктора Ига, Лесинга, Гетеа, Голдонија. Касније су на репертоару и дела Островског, Ибзена, Александра Диме Сина, Мориса Метерлинка, Тургењева, Немировића Данченка,. Од Шекспирбвих дела приказани су „Млетачки трговац“ (1869), „Укроћена горопад“ (1874), „Краљ Лир“ (1875), „Ромео и Јулија“ (1876), „Отело“ (1881), „Кориолан“ (1882), „Магбет“ (1882), ,„ Хамлет“ (1884), „Јулије Цезар“ (1891). Најзначајнија Шилерова дела су приказана у првим оснивачким годинама: „Сплетка и љубав“ (1869), „Виљем Тел“ (1869), „Марија Стјуарт“ (1869), „Разбојници“ (1870), „Фијескова завера у Бенови“ (1870), „Дон Карлос“ (1878).

Превођењем страних драмских дела бавили су се и познати српски писци. Но њихов избор кретао се претежно у водвиљској позоришној литератури. Тако је Јован Јовановић Змај превео с немачког и посрбио 1879 године „Лаку ноћ, Марта“, драматичну слику у једном чину од Фредерика Кајзера, Коста Трифковић превео с немачког и посрбио „Милу“ од Герика (1878), „Мило за драго“ од Сиродена, Тибуста и Делакура превео с немачког превода и посрбио (1877), „Пи бритеша“, шаљиву игру Гернеја и Белија, превео с немачког и посрбио (1874). -

Лаза Костић је отворио пут преводној позоришној литератури са оригинала преводом Окрибовог комада „Жена што скаче кроз прозор“ 1862 године. Он први пут код нас преводи Шекспира са ориги_ нала, и то „Ромеа п Јулију. 1876 године. Шекспирова дела су у овом

периоду углавном превођена с немачког. – -

Вредан, плодан преводилац је у том позоришном периоду Милован Глишић. Он је правео велики број дела: из руске, француске и немачке драмске литературе. Из руске драмске литературе превео је од Островеког „Злу свекрву (Буру) 1881, „Кола мудрости двоја лудости“ 1882, од Владимира" Немировића Данченка „Нов носао“ 1892, од кнеза Сумбатова „Окови“ 1892, „Зец“ Мјасњицког 1893, „Арсеније Гуров“ Михејева 1893. Са француског: „Христифор Колумб“, историска драма Метепеа и Бареа 1881, „Јулија“ од Фејга 1883, „Све за сина“, комедија Емил Ожијеа 1883, „Наследник“, комедија Емил Ожијеа и Жил Санда 1884. „ЈБубав и понос“, 1030ришна игра Жоржа Онеа 1884, „Наредник Фридрих, комедија Вандербуржа и Дизнамора 1885, „Црни капетан“ Виктора Сежура 1885, „Ни око шта“, комедија Анри Мелака и Лудвика Халевиа 188 7, „Чича Самуило“ (Г'опсје Зат), комедија В. Сардуа 1888, „Гаван (Бе Мађођ) од Додеа и Елзеара 1888, „Мазарен“, комедија Александра Диме Оца 1888, „Јован капетан“ (Јеап ТФАсег), драма Шарла Ломона 1889, „Господске руке“, комедија Лабиша и Мартена 1890, „Лисице и гавранови“ од Лабиша 1890, „Кнегињица Малена (Ка Ри сеззе Мајеле), драма Мориса Метерлинка 1891. С немачког: „Луиза Санфеличе“, историска трагедија Рихарда Фоса 1881, „Пит