Naša književnost
Десет француских романа које... > - 5 955
да она постаје сасвим осредња када се писац, негде пред крај, поноси што све поправља и што даје за право, не кажем претседници де Гурвел, у којој се отеловљују искрена љубав и врлина, већ госпођи де Воланж, госпођи де Роземон и другим споредним личностима које претстављају, ако хоћете, ћудоређе — против чега ће права љубав и права врлина имати увек да се боре, и више још но · Валмонти и Мертеји. | |
А понекад, напротив, сумњам да ли Лакло није хтео, под плаштом честитих намера, да састави један прави приручник разврата. Уосталом, њега нема код Мертејеве и Валмонове, него код Дансенија и мале Воланж; разврат почиње тамо где се љубав одваја од насладе. Једва ако искривљујем своју мисао када нећу у Валмону _ да видим развратника већ само раскалашна човека, а у Дон Жуану најгорег блудника: неверника. Дансенија више не можемо сматрати _развратником кад с друге стране престаје да воли Сесилу. Спој између осећаја насладе и осећања љубави није ни неизбежан, ни савршено природан. „ЈБубав, коју хвале као узрок наших наслада, . "само је изговор за њих.“ Ова кратка реченица, коју Лакло ставља у уста Мертејеве, објашњава на једноставан начин нека тобожња „тајанства“ људског српа,
У тој књизи ја такође налазим, и увек у истом писму маркизе де Мертеј, најсуптилнију и најподеснију, ма да и најзаобилазнију критику Баресове доктрине, „Верујте ми, Виконте, каже она, да се ретко стичу својства без којих се може“ И укорењивање које Барес хвали управо и ставља човека у такву ситуацију која зактева од њега само најмањи напор и најмању врлину... На другом месту на томе сам се већ задржао.
После ова два романа, ако не ограничим свој избор на Француску, навео бих само странце.
— Шта» Зар Француској не бисте дали ништа вишег
— Просто напросто: Француска се у мојим очима не одликује у роману. :
Француска је земља моралиста, неупоредивих уметника, компо"зитора и архитеката, говорника. Шта би странци могли да противставе Монтењу, Паскалу, Молијеру, Босису, Расинур И, обратно: _ шта је један Лесаж поред једног Филдинга или једног Сервантеса Шта један абе Прево у односу према једном Дефоу» И чак: Шта је један Балзак кад га упоредимо са Достојевским>... Или, ако то више волимо: шта је Принцеза де Клев према Британикусуг па
Ипак треба да назначим Принцезу де Клев, пошто је мој избор ограничен на француска дела. Али признајем да за ову књигу имам тек умерено дивљење. Ништа ново немамо томе рећи, нити шта што већ није било одлично речено. Без сумње, на Принцези де Клев може се на различите начине реагирати-и може се уопште не волети овај роман; али, ако га волимо, чикам ја да је 3 |