Naša književnost

==

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

»ПРОЛЕЋНИ ДАН“ — НОВЕЛА ЦИРИЛА КОСМАЧА |

У последњих шест бројева прошлог годишта часописа „Нови свет“ објавио је Цирил Космач опсежну новелу „Пролећни дан“. Скоро сто страница добре литературе, која од самог почетка привуче читаоца, а што даље, тим јаче га пуни осећањем дубоког и искреног задовољства. Та је литература рођена из чисте уметничке страсти и из љубави за човека, Њен уметнички ниво, поетскоидејна и мисаона дубина такви су, да о тој литератури није само вредно него и потребно и нужно размишљати, и просуђивати је са становишта бриге и љу-“ бави према савременој лепој књижевности,

Цирил Посна аутор збирке новела „огеса !п Кгић“ (1946) и сценарија „На својој земљи“ (1949), појавио се у словеначкој литератури неколико година. пред почетак другог светског рата. Он припада оној генерацији Јулијске крајине, која је, рођена непосредно пред први светски рат, у детињству преживела све тегобе и страхоте фронта на Сочи, и узрастајући осетила на сопственим леђима омражени Мусолинијев режим. Многи из те генерације, а међу њима и писац, побегли су пред полициским прогонима преко границе у стару Југославију, а отуд пред жандарима у широки свет, док их, већином, борба за ослобођење и победа нису вратили у ослобођени завичај.

Чим се појавио, Цирил Космач је побудио приличну и оправдану пажњу. Млади Космач одликовао се оригиналним, доброћудно-ироничним начином причања о животу приморских земљака у коме се откривала чиста и природна љубав према малом човеку. Кроз све његове новеле уједно је провејавала и топла, интимна љубав према домовини, израз песниковог осећања којим је пратио жалосну судбину своје земље. Мислим да је мало белетристичких дела, написаних после Модерне, у којима би мали сеоски човек зрачио са толико духовне, физичке а у првом реду животне лепоте, са колико зрачи у Космачевим новелама. Кад би морали да“ објаснимо откуда извире и откуда се развија Космачева повест, можемо без двоумљења рећи да она извире из срца и душе управо онога ко је личност или лик повести, а да је писац његовој исповести само помогао на њеном путу у свет. Другим речима, скоро и нема личности ни лика у којима не би живео и писац са свим својим поштовањем према човеку и његовом животном путу у повести, мудрости, срећи и несрећи. А та врлина се зове потпуно уношење писца У сваки лик, у сваки догађај који је описао џ написао Космач, Отуда извире. и снага, и уметничка убедљивост његових књижевних |