Naša književnost

Флорјановић - : 355

богу! Ићи ће некако и без тога! Само здравља, здравља и добра расположења. Све ће се друго већ некако уредити! Ако би му се учивило да је Зое нешто сјетна, помислио би: „Сирота! трпи јој понос.“ Гануо би се, ухватио би је за танане подлактице и привукао је к себи, те би јој говорио: „Ти се ништа не брини, ништа теби неће фалити, Упамти, душице, главно је не клонути. Видиш, твоја мама и ја никад

ни за један часак нисмо клонули духом нити се препустили оча-.

јању. А било је, дабоме, у почетку и тешких момената. Мамин тата јако се љутио на нас кад смо се узели, није никако могао да нам то опрости. Било нам је тешко, помоћи ни с које стране“ (— заборавио је да је такво стање трајало усве три или четири мјесеца—), _ „али ми нисмо губили храброст, знали смо да увијек треба гледати у будућност, нисмо уопће хтјели да мислимо на то...“

Међутим, изгледало је да се Андре прилично загријао за Зое. Сваке суботе долазио је у град на плесове или на састанке СегсТе-а. По Целсову суду, Андре је био оно најбоље што-се, у тим приликама, могло за Зов пожељети. Имао је изгледа на лијепу каријеру, био је свјетског понашања, бесприкоран у тоалети, живахан у конверзацији. Укусно је и зналачки измјењивао равне комбинације из своје не баш претјерано богате гардеробе. Првенкастосмеђе карирано одијело са пумп-хлачама давало му је успио. изглед пословна човјека кад би понекад јутром дојурио из Драчевца да на банци предигне новац за исплату радника. То исто одијело, само без актенташне и са пуловером, пружало је потпуног спортемана 8 било кадро да побуди асоцијације на голф, на свијетложути тркачки торпедо-ауто, на за т-Ниђегј ловачки састанак, Исти карирани првенкастосмеђи капут, али уз сиве фланелске хлаче, давао му је тон лежерности савршеног пријеподневног гослодина, Комплетно пак сиво фланелско одијело одисало је непатвореним и неусиљеним господством коме није стран ни извјесни смисао за умјетност и за лијепе ствари уопће. А и посљедња неискориштена комбинација: кариране црвенкастосмеђе пумп-хлаче са сивим дворедним капутом, могла је да евентуално дође до употребе, на примјер у каквом скечу који су играли у Сегс]е-у, и то за улогу човјека који очевидно не зна како се треба одијевати, На плесове, забаве, или на прославу 14 јула, кад би консулат раваслао позиве најављујући да ће тог дана јагрогега 5оп рау: |оп“, долазио је неизоставно у смокингу; фрак није носио ни на гала плесовима, јер је тврдио „аше са убеш Тако.

Андре није био неки љепотан, али је био агилан, жустар, сам нерв; омален но тачних пропорција, усправан, као даска равних леђа. (Па и поред те испршености — или можда баш због ње — каткад, је побуђивао помисао на несуђеног грбавца.) Нешто га је мало кварило то што су му се код ширег смијеха откривале десни и коријење зуби оивичено блиједозеленим обрубом као драча морске иглице, а између десни и усана спуштала се нека ресица попут фестончића, на ложама у театру. Додуше, Флорјановић би по свом личном сушу