Naša književnost
ба | Тур |
н њижевност
СВЕСКА 4, АГРИ ЂЕОРРАД, 1951 КЊИГА хЕК, КОДиИНА УК
ВИСАРИОН ГРИГОРЈЕВИЧ БЈЕЛИНСКИ Његово доба и дело 2.
Бјелински се крајем 1839 преселио из Москве у Петроград. У престоници је могао убрзо да се увери, какво је руско друштво на самом врху и да су „кружоци друштва“ које је био упознао у Москви, само минијатурне слике руског друштва уопште. Увидео (Е да ту стварност, с најбољом вољом, није могуће назвати разумном.
У то време снажан утисак на Б јелинског учинила су дела: Љермонтова; била су препуна слободољубивог духа и презира према срамној руској стварности. У студији о роману „Јунак нашег доба“ Бјелински се очигледно ломи у свом помирењу са стварношћу. Печорин, јунак тог романа, близак му је, јер је његово“ настројење стање духа у коме је за човека порушено све старо, а новога још нема, и у томе је човек само могућност нечега стварног у будућности и права упвара у садашњости,“ 0)
У оцени главног Љермонтовљевог прозног дела Бјелински је поставио проблем могућег и стварног; тиме је учинио доста велик корак ка конкретнијем схватању негације постојећег стања у Русији, које је најпре био негирао тиме што се утекао апстрактном идеалу, а затим се с тим стањем покушао помирити.
Супротности које се развија ју у самој стварности, порађају елеМонте нечег новог, нечег, што је за сада само могућност. У свакој | | У стварности садржана је могућност нове стварности, Стварност постоји најпре као могућност, говорио је Хегел. Непрекидно прелажење. могућности у стварност јесте развој. Негација постојеће стварности не сме и не може да буде бекство од ње, него борба за претварање могућности у нову стварност, = - ·
Кад је Бјелински из Хегелове поставке „све што је стварно, разумно је“ извео закључак да је потребно помирити се с руском стварношћу, његова заблуда била је управо у томе што је могућност одвојио од збиље, од стварности, што је укратко уопште није узимао у обзир. А ради се управо о томе да је „могућност насупрот ствар-
") Бјелински, Књижевно-критички чланци, стр. 62, Култура 1948,