Naša književnost

В. Г. Бјелински : 383

гелов систем, па ни тај у једном маху, а метод је задржао и покушао да му нађе материјалистичку базу. У томе је ишао свакако даље од Фојербаха који није био без утицаја на тадашњу руску напредну мисао уопште, а на Бјелинскога посебно, а који је прелазећи на материјалистичке позиције одбацио не само Хегелов систем, него и његов дијалектички метод. Много касније, у својој оцени књиге Маркјевича „Историја Малорусије“, Бјелински назива Хегела „највећим мислиоцем новог света“, који је довео филозофију на праг њеног сједињења са животом. „Почетак тог благотворног помирења филозофије с праксом потиче од: левог крила савременог хегелијанства“, каже Бјелински у тој оцени.) Бјелински је према томе потпуно правилно оцењивао значај левог крила у хегелијанству, то значи, младохегелијанство, из кога су, као што је познато, изишли Маркс и Енгелс. У вези са интересовањем Бјелинског за младохегелијански правац у немачкој филозофији долази и његов већ поменути сусрет са неким раним делима оба класика научног социјализма, која су изишла 1844 у алманаху „Пешвећ-Ггапабеесће Јаћгрисћег, за који се зна да га је Бјелински упознао већ следеће године, Зато Плеханов с правом тврди да се мисао Бјелинског кретала у истом правцу, у коме се већ тада почела кретати револуционарна мисао на Западу) Управо у тој упоредности његове мисли с револуционарном мишљу напреднијих земаља Европе налази се величина, кас и изворност Бјелинскога.

Нагли развој који је, после свог буђења, доживљавао Б јелински у правцу материјалистичког погледа на свет огледа бе, поред његових бројних критичких расправа, нарочито у његовим редовним годишњим освртима на руску књижевност. Почео је да их објављује баш у години свог „буђења“, то значи 1840: а последњи, то јест „Поглед на руску књижевност у 1847 години“, изишао је неколико месеци пред његову емрт. ; о У филозофским и естетским погледима првих година „буђења“ Бјелински је још идеалист. Материјалистичка мисао полако се пробија кроз слојеве идеалистичког схватања. Његова дела из 184], па и 1842, још су пуна хегелијанског објективног идеализма. Блескови материјализма па чак и историско-материјалистичких концепција о производњи оруђа за рад, као оном: што чини битну разлику између животиње и човека, укратко, материјалистичке мисли које на пример сусрећемо у недовршеном чланку „Идеја уметности“ из 1841 године, више или мање су одраз генијалних досетки, које у том погледу често сусрећемо код Шелинга, а нарочито код Хегела, у његовој „Филозофији историје“. /

7) Цит. по Васецкиј-Јовчук, Очерки по истории русского материализма, ХМП—Х1Х ев., стр. 115. Москва 1942.

=) Плеханов, Дела, св. Х, стр. 240, 304, 347.

>