Naša književnost

932 - 5 - 5 "Књижевност

„том енергичном, племенитом народу, који пролива своју крв за најсветија права човечанства, тој претстражи човечанства — аџ агареаш тсојоте 37) У писму Боткину од 8 септембра 1841, у коме наглашава да је елеја која га сада прожима, идеја социјализма, приписује Немцим контемплативну субјективност, која је за њих као нацију карактеристична, док је међутим Бан бише својствена сопијалност.38)

Француску књижевност поставља сада изнад немачке, Тако у „Мислима и напоменама о руској књижевности“ из 1846 каже да је немачка естетика изишла из кабинета научника, а немачка поезија из немачке естетике. Обоје је, по његовом мишљењу, одраз социјалног положаја Немаца, тихог, породичног, контемплативног, кабинетског. А француска књижевност, напротив, сва је изишлг

- из друштвеног и историског живота те је уско сливена с њима) Само се с Балзаком Бјелински ни сада не може да помири. Године 1844. у оцени Сие-ове књиге „Париске тајне“, он му пребацује да су његове приповетке само слике салонског живота; а годину дана касније изједначава га с Димом и долази до закључка да је његов таленат мањи од талента Ежена Сиеа.50)

Било би свакако погрешно мислити да је а истовремено с „руском разумном стварношћу“ одбацио и сву Хегелову филозофију. Плеханов мисли да је Бјелински до краја остао хегелијанац.+!') И стварно, целокупно његово даљње дело сведочи да је сада дубље продро у Хегелов дијалектички метод, боље докучио његову револуционарну суштину. Али би Плехановљева оцена била једнострана и неправична према Бјелинском као једном од најизворнијих руских предмарксистичких мислилаца, кад не би узели у обзир упорно тражење које обележава дело Бјелинскога после његовог „буђења“ и које иде у правцу сједињења дијалектичког метода с материјалистичким погледом на свет.

Своју заблуду из времена помирења с руском стварношћу, сам Бјелински је приписивао недовољном познавању Хегелове филозофије. — Он сам каже, да је исповедао погледе, које „сам ја сматрао Хегеловим. ') Идеја. чланка о бороди нској битци, која је подигла толико прашине, још и касније му изгледа правилна, но он мисли да је из ње морао развити и идеју негације као историске правде, без које би се историја човечанства претворила у стајаћу и загађену мочвару. п) Другим речима, Бе је одбацио Хе-

37) Исто, стр. 637. 38) Исто, стр. 645, 646. 39). Бјелински, Сабрана дела у три књиге, св. 111, стр. 56. 2) Исто, св. П, стр. 627 и св. 1, стр. 22. 1) Плеханов, Дела, св. Х, стр. 348. »

| 2) Бјелински, Изабрана дела у једном свеску, стр. 637. #35) Исто, стр. 636—637.