Naša književnost

| | | |

Ср ЧАДЦА ЈАРДИ РЕНЕ)

406 ~ > Књижевност

Марковићу један одломак из „Главе шећера“ наводи се као документација“ за „једну од многих појава првобитне акумулације у Србији“. Затим, у поменутим чланцима помиње се Глишићева веза с руском књижевношћу, а нарочито са Гогољем. — Тако Вел. Гли горић констатује да су Гогољеве приповетке учиниле јак утицај на Глишића у избору тема ма да код њега нема „оне поезије, живописне средине, поднебља и уметничке снаге“ које имају Гогољеве приче. Нажалост, В. Глигорић не развија своју констатацију и не показује у избору којих се тема огледа Гогољев утицај. Затим В. Глигорић узгред спомиње о преводилачком раду Глишићевом и о ње говој заслузи што је код Срба популарисао руске класике. 7)

М. Поповић у свом чланку у часопису „Младост“ каже да Глишић „није примио Гогоља као уметничког генија чији га је таленат засенио, већ више као човека који је, у својим условима, генијално решио оне исте књижевне проблеме пред ко јима је Глишић стајао у српској књижевности. Глишић је у Гогољу видео оно, чему је тежио, остварено у грандиозним размерама“. Гогољев утицај је, по мишљењу М. Поповића, толико дубок да се изједначује или, правилније, допуњује са утицајем народног стваралаштва и народног духа. Допуњује, зато што је баш по угледу на Гогоља и Глишић дубоко црпао из народа и критички изобличавао српску стварност евог времена изражавајући основне мисли и основне проблеме своје средине.) о Е

_ Дакле, писци наведених чланака само наглашују и констатују Гогољев утицај на Глишића, али не улазе у питање у чему се он састоји и како испољава. Та тема није обухваћена ни у чланку М. Ђорђевића о Глишићевом реализму“) у коме аутор даје анализу Глишићевог стварања у току седамдесетих година, кад је он, по мишљењу М. Ђорђевића, дао највиша достигнућа, У вези с појавом и развитком реализма у српској књижевности, писац разматра Глишићев књижевни рад у односу на друштвену и политичку стварност његовог доба. Држећи се оквира своје теме М. Ђорђевић се зауставља на утицају Светозара Марковића на писце савременике, аши нигде не спомиње Гогољев утицај на Глишића ма да је Гогољ у развитку српског реализма одиграо свакако видну и позитивну улогу. -

Веза М. Глишића с руском књижевношћу је присна, многострука и дуготрајна. Вољу за учење руског језика он је добио још у младости када је као ђак гимназије савладао тај језик толико да је почео преводити с руског. У „Враголану“ он је почео штампати своје прве сатиричне радове под псеудонимом Мехедетај Корчин Ухеључки узевши ово име из руског романа „Џудновати до-

1) „Наша књижевност“, јануар 1947, бр. 1, стр. 32—99. +) „Младост“, март 1948, бр. 3, стр. 180—181. 5 „Књижевност“, јул-август 1949, бр. 7—8, стр. 68—90.