Naša književnost

Тему „Рове — какогје нас амарен и кажњен“

Њ'

Глишић и Тогољ > 5 - | 409

приче Н, Гогоља - — „Вечери“ на: згађуру: близу- Дикањке“ #- „Марко. род“. Тон-је- У по векух КОД 2 190605 и: ПО О плин „весео, жив: бодар иведар:. Мата 5 т

-Код оба писца. налазимо, тему. 0; честитомое апр: ашном и младићу који. воли: добру. девојку, а богати -отад је не-даје јер момак: „није прилика“. На крају крајева; после-неког“ јуначког; дела или неке смипалице. коју изводи момак и" његови другови, постиђен отац- пристаје и младић узима: девојку („Божићна ноћ“, „После деведесет година“) матори сеоски ловелас = видимо у „Мајској ноћи“ („толова“ кмет) иу „Божићној ноћи“ (Чуб).-Сеоске- силепије- ловедени- у ометан) ПН добију. Леко да'би престали- са “својим удварањима 07 зи (502

Тематека- структура приповедака О Е су се 6 посвађали. Ина Иванович и Иван Никифорович“ и Глишићеве „Нитоко шта“ у глав“ ним потезима је-елична: прво — - карактеристика личности опис њи= ховог присног пријатељства; затим безначајан повод за свађу (реч „руска“ код Гогоља и пуњена птица код Глишића); у: гдаљем јраз“ витку огорчено непријатељство које ове више растом М пНајааА побије завршетак у судској парница 75 5 : 3 ПО ЛИЛ ПО НОК

"Оба-писца често'ее служе истим књижевним маниром: Пуј почетку приповетке дају "неку врсту увода од аутора, који нема. непосредне: везе са радњом, ту писац излаже своје мишљење или“ успомене, даје савете) или изриче моралне сентенције у- духу "старих приповедача. Присуство пишчеве личности као нечег самосталног, одвојеног- од главног тока приповетке опажа се и у-прекидању тока: приповедања. неком уметнутом примедбом, дигресијом-аутора или: шалом (приповетка „ Учитељ). Тај моменат неочекиваности и личне присности повећава ефекат, руши монотоност уобичајеног излагања. Приповетка Глишићева: „Ноћ-на мосту“, после прве две реченице има овакав. пасус: ЈЕ, моја деце, од пре се: друкчије и боље пазила и родбина. са родбином. Једно је другом ишло; једно друго признавало и до“ чекивало. Данас се'све'изопачило. Нема- оног: пријатељства, дочека и. призивања као у старо“ време. Данашњи нарашштај ове идеји ради. једно другом о глави. Свако те је ту постало саможиво. Свако-ти сету одрођава, либи и отреса свога“... (Дела, стр. 8337— 1). Слично звучи одтоварајући. пасус код По тоља ју почетку приповетке Те стало писмо: „Дакле, желите да вам још нешто причам о мом деди Малим! што да вам не учиним задовољство. лепом "досетком! Хеј, старо доба! Хеј, давнино! Каква. радост, каква ширина тек осети са. у срцу када поново чује човек за оно што се одавно, чему се ни. годинаони, месец не зна, десило наусвету“. о (Краљ; духова, стр. 215)5 Исти карактергима расправљање -0 капетанима. у „Глави шећера“. ћ учитељима у почетку истоимене приче, као и беседа отмоди у прино-. веци „Ћуран добија“. Ту се писац нарочито прерушу је, маскира да-биоживео пред читаоцем личност онога који износи материју књижевног дела.

6 Књижевност