Naša književnost

410 | · Књижевност

с реповима, те тур му до земље; те прекрстио ноге. на сиџаде, те пуши из чибука; те узима мито. Глишић приказује власт кас епа сељаку. Он узима за критички објект оне органе власти који су у најужој вези са селом. Он-је ставио себи у задатак да опише шта су све ови органи власти кадри да учине да оглобе и опљачкају сељака, Он је најпре анегдотским поступком, поступком по узору на усмено народно приповедање, у сатиричном духу, у духу који има знатне особине народног хумора, приказао разне видове метода корупције власти који су се јављали у државном животу као последица реорганизације службе и потискивања бирократије од стране чаршије на терену грабежне експлоатације сељачке имовине. А у овоме је приказао и видове насиља, заправо самовољног односа власти према сељаку у проце_дури која се има на њега применити када има да му се одузме "новац или имовина. Глишић уочава сложеност у новим видовима корупције, дволичност у њиховој буштини. Организација државе стиче све декоративније цивилизаторске облике у чиновничкој служби, а у суштини још тра) је чиновничко- безвлашће и обесправљеност сељачких маса, Глишић је запазио скривену дивљу пуд органа полициске власти који су вршљали самовољно по селу, притајену дивљу звер у њима која на жртву овога пута. напада из заседе.

Он је на врху развоја приповетке открио право, бездушно лице власти у односу на сељака. Власт улаже своју силу у ортачки _ посао са зеленашем да опљачкају заједнички задуженог сељака. Пре него што ће му уграбити имовину на судској лицитацији, приређује се пијанка, једна врста даће још живој жртви. У слици те пијанке садржана је једна од најоштријих друштвених критика у српској књижевности. У илустративним подацима које је о појединцима дао, у понашању учесника на пијанци, у илустрацији саме пијанке, у изразима експлозивних излива дивље силе, добила се веома пластична слика пљачкашке банде која без милости пустоши село. Ова сатирична слика пијанке у „Глави шећера“ добила је значење оштрог критичког пресека ситуације односа власти према селу када се капетан погађа са зеленашем око плена и кад поп беседнички наздравља капетану хвалећи га да је „усрећио“ село. Глишић је увод у прикав пијанке интонирао оним епским објављивањем гозбе у народној поезији „Славу слави ,а пијанку је при„казао сатиричким духом у коме има јаких елемената народних подруглица, хумором који има извора у сеоском амбијенту као на пример: „онај 1 из Миокусај што режи за женскињем кад се мало ћевне . 1 < Овакав пали хумор у коме има рудимента не снаге смеха, природног оштроумља а такође и грубости и сировости у сликама које носе поругу, главно врело је у стварању Глишићеве прозе. Спојено са друштвеном критиком у првим књижевним радовима Мило_вана Глишића, оно ЈЕ дало и Леро сатире. Његова Кока

#