Naša književnost

414. - п | и - Књижевност

Станојевићем путовао железницом до Руме. Лаза Лазаревић је материјално_ збринутији. Он је из тртовачке породице која је материјално посрнула, али која. се бригом. његове енергичне матере одржала. Лазаревића шаље држава као: стипендисту у Немачку да студира медицину. „Лазаревић је истина на студијама у Немачкој | посвећен медипинској науци, студиозним припремама за лекарску“ службу. У његовој кореспонденцији има врло мало података о ње-

_ ГОВОМ литерарном образовању и литерарном интересу у непосредном

контакту са страном литературом. Но када се појавио са својом првом приповетком, он је одмах оставио утисак зрелог, формираног

писца. - -

__Биографски део живота-и рада Лазе Лазаревића на Великој "школи у Београду није довољно расветљен у нашој културној исто"рији. На основу тога што је преводио Чернишевског и Фаредејева закључује се да је он тада усва јао идеје покрета "Светозара Марковића. Но, мислим, да би било тачније ако би се они у то време када је био у редовима Уједињене омладине српске видео са" симпатијама које иду више на страну либералног дела омладине. Уопште, биографија Лазе Лазаревића има веома крупног значаја за анализу- књижевног рада Лазе Лазаревића, а нарочито његове идејности у том раду. Његов јако субординирани однос према мајци, затим однос према зету Милораду Шапчанину, који се понаша као нека врста његовог књижевног покровитеља, а преко тог односа упливи Јована Ђорђевића и Јована Бошковића, првака либералне интелигенције, имају удела у његовим схватањима о друштву и моралу у друштву, одраженим у његовим приповеткама. Нарочито је значајна улога Јована Ђорђевића, који је успео да под свој васпитачки идеолошки утицај стави четири српска писца од која су прва. три крупна имена у истори ји српске књижевности: Лазу Лаз аревића, "Стевана Сремца, Лазу Костића и Милорада Шапчанина.

Лазаревић је готово целога свога живота у 'старатељском окриљу своје мајке, целога живота под влашту своје патријархалне породице. У кореспонденци ји коју је обављао са својом породицом исказана је његова пуна покорност мајци, која је уздигнута до породичног фетиша, У тој кореспонденцији нема ни трага од великошколца седамдесетих година који је преводио Чернишевеског, НИ трага од било какве еманципације слободе личности од робовања патријархалности. На њега није могао, деловати у том смислу НИ "покрет Светозара Марковића, ни дотица | са културно развијеном средином у иностранству, У Немачкој. и | Лазаревићев однос према мајци је понашање детета које се 'не одваја од материнског крила. Он се мајци обраћа на „Ви“ писмом које почиње са „поштована мајко“. Он мајци пише све до ситница, "описује јој све своје доживљаје на школовању У иностранству, уводи је у свој "унутрашњи живот. Пише јој књижевно са емоциот цалним патосом, као да се не обраћа само њој, већ као да очекује