Naša književnost

М. Глишић и Л. Лазаревић = Бе - - 473

би био у вољи власти. Ћата је на првим примитивним степеницама

бирократије, па због тога што је одрастао међу сељацима, изишао из њихових редова, а тежи да-се издвоји од њих, усвојио је извесна специфична средства за успех у животу. Он постаје или зеленаш који отима имовину сељаку, или користи своју писменост међу неписменима да подваљује, обмањује, да живи на штету другога. Глишић се зауставио на анегдотском приповедању. Он није могао ићи даље. Мара се имати у виду да се он самоучки пробијао до школовања и да је на првим корацима у књижевном стварању имао пред собом литературу у великој власти романтизма. Ослонац за књижевно стварање није му могла дати ни проза Ђуре Јакшића, ни проза Јакова Игњатовића, ма да су и један и други писац имали у књижевној обради и тематику из сеоског живота. Ђура Јакшић

имао је у прози да искуси велике утицаје романтизма, у време ње-_

гове премоћи над српском литературом, а код Игњатовића велики удео натурализма отстрањивао је млађе писце од његовог стваралачког утицаја. Оба-писца су уз то приказивали сеоски живот крајева који су били Мани од непосредног интереса. Милована Тлишића. - –

_ Глишић је нашао ослонац с једне стране много више-у народном приповедању и народном хумору, с друге стране много мање у руској реалистичкој књижевности. Он је унео анегдотску. обраду народног приповедања у своју прозу. У тој обради важнији је дога-

Ђај, важнија је радња догађаја него његова анализа и његов одраз

у унутрашњем животу приповедача и писца. Због тога су учесници у тако испричаном догађају само скицирани у ликовима, у карактеру, због тога се они више виде у дијало Ила него у унутрашњим доживљајима.

Глишић је у духу и идејама покрета Светозара "Марковића писао тако да га широки народни сло. ) јеви равумеју. Јанко Веселиновић је у својим „Писмима са села“ констатовао да је од свихписаца Глишић најдоступнији и најразумљивији сељацима. Демократизација уметности за којом је тежио Светозар Марковић вршила се путем прозе Милована Глишића. -

Лаза Лазаревић. је као и Глишић на великошколским студијама у време када је покрет Светозара Марковића вршио свој револуционарни утицај на великошколску омладину. Оноје у омладинском ~ удружењу „Побратимство“ и преводи и главу о Рахметову у роману Чернишевског „Шта да се ради»“ Но постоји крупна разлика у биографијама школовања Милована Глишића и Лазе Лазаревића, као и у њиховим опредељивањима у политичкој борби. Глишић је самоук

у школовању, самоук и у стицању знања страних језика: руског,

немачког и француског. Он се с тешком муком пробија до студија на Великој школи и не довршава их: као ученик гимназије послу"жује да се издржава. Он се не креће даље од Београда. Велика. догађај у његовом ЕНИ је био када је са глумцем Чича Илијом 2 Књижевност 5