Naša književnost

М. Глишић и Л. Лазаревић | _ 419

тељ 12 нов човек, онај који је изишао из омладине учитељске школе, васпитаван у прогресивном духу покрета Светозара Марковића. Лазаревић карикира таквог учитеља, оцртава га као човека ружног карактера, себичнот, недружевног и нехуманог, изопачује у његовом лику све оно прогресивно што је у то доба натредни учитељ уносио у живот села. а

Учитељ је мефистофелски упао у идеализирану патријархалну заједницу села. Уграбио је љубимицу села, кћер старог свештеника и као неки злодух одвојио је грабежно од те заједнице. Плануо је после његовог бекства и поводом тог бекства пожар у селу, смртно. је погођен стари свештеник када је сласавао икону Светог Саве,

амајлију села, а кад се пожар угасио, када се бура стишала, вра-

тила се заблудела кћер у село, морално препорођена опрошта јем оца и заветом пред иконом. Заводник је отишао да блуди даље и да неумитно пропадне осуђен-моралном пресудом Лазе Лазаревића.

Икона је високо знамење патријархалног породичног морала. Она је аманет који се предаје потомству у наслеђе, у Бој је добри дух старог свештеника који њеној чаробној снази посвећује проду“жење „исконских моралних патријархалних закона“. На завршетку приповетке кћи старог свештеника Мара занесено гледа у икону, а Лазаревић као писац испуњен је блаженством тога заноса.

Тематика задружног патријархалног породичног живота налази се безмало у читавом реализму српске књижевности друге поло= вине деветнаестог века. Патријархална породична задруга у књижевности имала је претставу огледала живота, србијанског села. Она је била поштеђена, од критике српских реалиста који су били склони да у њој виде и језгро националног живота и развитка Србије. Утописки став покрета Светозара“ Марковића према задрузи и њеној улози у развитку друштва, оставио је могућности да се око задружног живота оплету такве идеализације које ће бити у. дубокој заосталости за друштвеним и економским развитком Србије. Од. овакве идеализације створиће либерално грађанство утврђења у књижевности против прогресивних. друштвених снага. Једно такво идеолошко изграђено утврђење била је идеализација патријархалне " породичне заједнице у прози Лазе Лазаревића.

Идеализацију задружног патријархалног живота " Лазаревић. је“ дао и у приповеци „На бунару“. Приказана је сеоска породична задруга, као дисциплинована, сложна кошнипа, као оличење идеалне радне заједнице. И ова приповетка потсећа на народне бајке. И у њој управља седи ауторитет ђеда коме се читава породица са страхопоштовањем покорава. Седи старештна породичне задруге. је као владар. Он своју породицу и назива „мој народ“. Бедо жени синове и удаје кћери, он одлучује и о брачним везама унука, Као У Библији, он је првосвештеник породице. Но овој библиској заједници запретила је велика опасност. Једно женско чељаде у њој показало је своју самосталну, слободну “вољу. Лазаревић приказује 5) ле бодну пол) као диву. 5 каприциозну, за задру-

АЕ