Naša književnost

480 о 0 – —___ Књижевност

жни живот разорну. Применом оних прастарих, исконских, моралних принципа које је Лазаревић усвојио као руководећа начела у животу, и ово својеглаво, одметнуто чељаде мора у јато. Бедо успева да њима сломи Пудлљивост младе жене, да у њој изазове препород

"и да је свечано уведе у своје радне, послушне, диспиплиноване

поданике. _ ПИ __ Као што је у приповеци „Први пут с оцем на јутрење“ извршен

"препород оца породице кћери у „Школској икони“, снахе

у „На бунару“, тако се препорађа и брат у приповеци „Он зна све“. Од убојице и мангупа Вучко постаје радан и користан човек. Он је у дечаштву нека врста Васе Решпекта. Необуздана темперамента, напрасит, силовит, својевољан и на своју руку, неукротив. Њиме једино може да овлада његов брат, Видак, који је упознао његову природу и њене ћуди, исто онако као што је господарио ћудима свог подивљалог коња, који има много снаге, хитрине, виталности и у својеглавости не допушта да се оседла. Видак је старији брат и има све услове да буде ауторитативан старешина породичне заједнице. Он зна више него други чланови породице. У њему је оличење старог трговачког морала, педагогије патријархалних трговачких породица. Ова педагогија тријумфално побеђује, свечано прослављена на крају приповетке. И ова приповетка има почетак као у народној причи: „У оно доба људи нису ни спавали ни седали, већ посртали с носа на уста и с уста на нос; с ногу су јели...“ А патријархални трговачки морал додаје овоме као рационално васпитно наравоученије: „И опет свуда стигну и знају кад је чему време и прилика... “, и додаје као велику врлину да су имали поверење један у другога, да „један другоме дају стотине дуката у четири ока.“ : Пн

Читава тематика прове Лазе Лазаревића скоро да се креће у границама породице, породичног живота. Проза Лазе Лазаревића док је у овим границама одбрана је патријархалне породице, идеализација њене законитости у односу на слободу личности. Приповетка која има тему изван ових граница и која садржи највише реалистичке снаге и истине у прози Лазе Лазаревића јесте његова приповетка „Све ће то народ позлатити“. Лазаревић је као војни лекар имао прилике да после ратова са Турском и Бугарском сагледа и доживи мизерни положај; трагедију ратних инвалида. Он се хумано згрозио над тим положајем. Лазаревић се осведочио да су ратни инвалиди после ратова које је водила владајућа класа били брзо заборављени, да нико више није водио о њима рачуна, да су безобзирно и бездушно одгурнути у прос јаке. 5

"Лазаревић је.писао приповетку „Све ће то народ позлатити“

· са једва прикривеном јеткошћу и огорчењем. Већ у уводу припо-

ветке оветна је узбуђена непоштедност његове мисли и његовог унутрашњег револта. Са ванредном доживљеношћу амбијента, он

приказује ноћну атмосферу ишчекивања брода на пристаништу, нер-

возу и узрујано нестрпљење, стрепњу за живот оних који су драги