Naša književnost
5
Културни додири Па 5 ~ = ; ЈУ
Александријци, наравно, разумели су Да су те О еПеЈе реторика, пригодне ствари.
Но дан је био топао, пун даха;
Небо светло плаво;
Гимназиум александриски, сав а КЕ Једно триумфално уметничко дело; Раскош аристократије савршена; Цезарион, јелна лепота и грација, (Син Клеопатрин, потомак Лагида): Александријци дакле потрчаше на свечаност, Одушевише се, похвале казиваху
На грчком, египатском, неки на хебрејском (Очарани красотом слике —
Знајући, наравно, скроз и скроз, вредност ствари, „Елегантну измишљотину тих краљевских домена.
50 улна, педантно-једкоставна 1 поетска реторика. Као неки духовит реферат. Али реферат који би казивао стари неки мат, који има сву слободу да говори истину, да прориче истину. Кавафи не види старе народе, Егтипћаве и Византијце, ни локално ни територијално, него као трепераве слике сећања којима нема оквира
ви дименсија. Само, нипошто ништа поучно! Може тужно, може.
шаљиво бити, али не сме бити поучно, Поезија, сећања, никада вису поучни.
—__ Нешто слично имаи у песми Вафопулоса: велика садржина сажета у миниатуру, у камеју. Француски песници покушавали су, раније, такву врсту поезије. Но, код њих је било много уобичајених поетских украса, инсистирања на детаљима лепоте и уметности, Овде, једна скоро тврда реторска реченица, са поентом неочекиване одабраном.
Са једним оком, које ми оставише кад пођоше, Могу, суседе, да поздравим Ваш осмех мирољубља.
(Са једном руком, коју ми оставише, Могу понети корпу пуну Богатих плодова из ваше баште. >
Могу још увек да вучем Рањену своју ногу, и могу доћи Да преко тарабе с вама разговарам.
Али кад ноћу, у својој кући,
Међ празним. постељама браће ходам,
Питам се, о Оче,
Како да спустим тело на одмор,
Кад они који су га тако много изранили
Не могу се више у постељи одмарати,
Не могу се одморити у постељи никада више.
ИМ то је, иначе, пример. за лирску песму какву ми немамо, иако бисмо могли имати таквих песама на претек, и бољих од ове. Многа су наша знања и многа наша сећања. Овде потписани пи-
пење