Naša književnost

42 - Ба _ Књижевност

швар (који је и по броју становника био мањи од Београда), или после мале и забачене провинциске паланке каква је била Кикинда. Њега, младог и бујног, осећајног и живог младића опијао је вртлог живота, а жагор дана и ужурбаност пословног света давали су му потстицај у његовим мучним покушајима да се ту одржи; и ноћи београдске нису могле бити без дражи за овога младог човека који се на ноћни живот навикао још из сасвим равих дана. Стога ће се он ту задржати, без обзира нагбеду у којој је живео и неизвесност о ономе што га очекује, до последњих могућности. Тај боравак је, иако краткотрајан, ударио снажан печат

"на песниково стваралаштво. Он ће управо ту, под утицајем жи-

вота великог града, поставити себи још нека питања, на која је он и раније наилазио али их је са прилично немарности одбацивао од себе.

Да ли је само рат био кривац за друштвену дисхармонију и тешкоће тих данас или је, у основи, ту било нешто много важније и значајнијег -

Васиљев је био сведок критичних дана после завршетка рата и врења које је захватило целу земљу, што се најјаче одразило управо у престоници нове државе. Да ли је једино он био тај одбачени син који је, уместо топлог наручја, наишао на хладан и презрив поглед; Или су то биле — као што се и сам убрзо у то уверио — хиљаде радника који су проливали крв за ослобођење земље, а сада нису имали кров над главом, нити су могли да нађу рада и зараде, те били препуштени беди и гладовању“ Разноврсне штекулације, које су се развиле до невиђених размера, пуниле су џепове богаташа а гурале у још већу беду радни свет. И док су наднице и плате биле невероватно ниске, цене животним намирницима су стално поскупљивале; за свега месец

· дана, од децембра 1918 до јануара 1919, оне су биле удвостру-

чене. Капиталистичка привреда у новој држави ишла је по девизи „богатите се“, а не у циљу оздрављења земље и подизања животног стандарда народа. Тих дана, 13 фебруара 1919, пишу Радничке новине: „Глад бесни на све стране, услед недостатка хране деца падају као осетљиве биљке на мразу. Голотиња и босотиња је отпшшта појава, огромне масе су без простирке и без покривке“. Ту беду је још сликовитије забележио Васиљев:

Јутрос је освануо Новембар

и Роса је оседила,

и преко гладног, роморећег Града прелеће јаук и лелек!

(Јесен) Градом, у коме је Ади занесени поета раније замишљао да ће свакодневно гледати поворке са песмом на устима и у све-

чаном расположењу, иштле су поворке демонстраната, и он, је