Naša književnost

Душан Васиљев = = ; 43

одјекивао од протестних зборова који су се одржавали на његовим трговима. Васиљев је био сведок општег превирања у коме се налазила земља. Он је могао да прати гложење грађанских политичара око поделе утицајних сфера буржоазије појединих народа који су имали ући у састав нове државе; он је видео са каквом је безобзирношћу великосрпска буржоазија у Београду наметнула, помоћу војске и жандармерије, "своју хегемонију

осталим народима Југославије; он је осетио немоћ малих демократских група и слободоумнијих културних и јавних радника да на основи законитости уреде политичко-правне односе у зе"мљи и потстакну власти на решавање неких горућих економских питања. Да ли је Васиљев уочио и сву важност Конгреса

уједињења од 20 до 23 априла 1919 године, када је основана Со-_

пијалистичка партија Ј угославије (комуниста) Ова партија је указала на мноте важне проблеме који су свесно потискивани у други план, на проблем хлеба, проблем станова, на неопходност увођења политичких слобода и остварење једнакости људи и грађана и националне равноправности. И не само то, Конгрес уједињења показао је да је радничка класа постала моћан фактор У новим друштвеним условима, а нова партија је доказала убрзо потом да су у њој одражене тежње гладних и обесправљених револуционарних маса. Све се то дешавало ту, око песника, и захватало га чак и онда када је он свесно желео да остане пострани. Он није могао да не чита узбудљиве вести о многим штрајковима и сукобима. радника са органима власти широм целе земље; он није могао остати незаинтересован великим штрајком железничара, протлашеним 5 фебруара 1920 године у Београду, нити не отићи на њихов велики протестни митинг тротив терора владе над железничарима. Ти догађаји су створили некакву невидљиву али трајну и чврсту везу Васиљева са Београдом и политичким животом који се одвијао у њему и земљи. Он је већ био отишао из престонице када су њу почели потресати све снажнији таласи. штрајкова и демонетрација. Он није био тамо када је, од 16 до 29 априла 1920 године, трајао општи генерални штрајк железничара и бродараца; он није мотао видети ни демонстрације радничке и студентске омладине од 4 априла, којом приликом су жандармерија и војска изазвали крвопролиће; он није био тамо ни када је избио штрајк типографа и када су, од свих новина, излазиле само Радничке новине и Слободна реч; он није присуствовао величанственој манифестацији београдског пролетаријата 22 августа 1920 године, после изборне победе комуниста у Београду, ни протестном митингу против интервенције у Мађарској. Али је он _ знао за све те догађаје, и многе друге, јер је сваки кутак земље био набијен електрицитетом, и од потреса у Словенији, Босни, Хрватској, Београду, Суботици, Новом Саду допирали су снажни одјеци и до Васиљева. О њима је он читао у новинама, о њима

2:52