Naša književnost

а А _ “ О Ен 15 о» - Књижевност

вање људске мисли и спутавање слободе у својој земљи после објављивања злогласне Обзнане и стављања ван закона Кому- _ нистичке партије. Он ће, у дане првога терора, певати о човеку.

- _ који својом песмом „о три чаробна, црвена апостола“ у ране јутарње часове привлачи на пу У тицо мноштво из сна подитгнутог света: и

И све заћути:

песма се Самотног Шетача заори, (задршћу злотвори,

тресу се затвори).

И пева, пева,

и ко пророка мноштво га слуша.

> , – (Песма о једном самотном шетачу)

Васиљев, који је испевао Песму буне, Песму роба у подне, Џлач Матере Човекове, и који их је испевао из дубине свога осећања и убеђења, није могао да у тренуцима. огорчења и напона неке унутрашње снаге не пожели да пође у борбу за остварење својих снова о лепој будућности. И он који је лако падао у депресију и очајање; чија поезија претставља слику потиштености једног усамљеног и збуњеног духа; чији стихови више одражавају гнушање над једним стањем него позив за његову промену, — тај песник, у основи врло запаљив елеменат, да је био и да је могао бити укључен у велику ко| лону напредних снага, могао је постати ватрени револуционарни Е- Е песник уједињеног пролетаријата код нас. Овако, његове спон"тане и случајне мисли о бупропоташраву. сили —

- - Али не! ЈЕ Стаћемо на мегдан сили, па или! -

(Пулање. на вратима душе у поноћ)

КЕ - више обележавају једну несређену и немоћну личност која се у ноћним часовима бори сама са собом, него реалну и убедљиву решеност о поласку у борбу. И када он говори о себи:

И -пођем у борбу дивље,

и од замаха сваког

крв ми хучи све живље,

и никад, нигде не бих хтео стати!

(Сентиментално ст)

— те речи звуче помало тужно: већ после неколико тренутака он би падао у депресију и. губио поуздање у своје снаге. Али ако се никада није активно укључио у СР он је до краја живота