Naša književnost

Душан Васиљев - : - = 45

каљенијим синовима радничке класе, на звук фабричке сирене буди нада у бољу будућност; и он, баш: као и најсвеснији синови радничке класе, непосредно после страхота светскога клања изражава уверење у братство обесправљених целога света и једнакост њихових интереса: 7 .

- Дођи, друже из Уганде или Бразилије, а дом ти је, као и мој, свуд. '

(Песме о животу, УП)

Та шароликост, то треперење живота који је одгрнуо завесу пред песниковим потледом, уноси ноту неке, помало суздржане и стидљиве, ведрине у стихове песника крви и свесшштег рас= падања: – : Е

Певам живот што с дана у дан

постаје шири, и

"богат чарима победе, рада,

шарен, и тежак, и блудан; Па живот што на сваком кораку

себе победи, =

себе надвлада, _

па затим о себи плеше плес неки чудан.

(Песме о животу, ХП)

И пред песником, који није имао никакву теоретску подлогу нити књишку претставу о будућем друштвеном уређењу, отвара се визија сутрашњег света, света индустријализације и социјалистичких маштања:

Када, изјутра, роса посипа тло својим сребрним капима, и забрује = : __ таласи ваздуха од сирена “ = наших фабрика, , 4 :

учини ми се

да "ће све једном да буде“ цветни врт.

(Песме о животу, У1)

То су, међутим, само тренутви скокови, у песниковим ретким тренуцима оптимизма, из стварности света у декаденцији и распадању у визију света какав би он могао бити. Само тренутак, јер се Васиљев никада није могао отргнути за дуже. време из веза које су га држале уз земљу, и он би се враЋао стварности, тужној и мрачној, празној и пустој, у којој „ни-