Naša književnost

Тетка Тоница“

и нека се брине за своју дјецу.“ То би он мени рекао. И могу ли му онда ја...“ а = :

— Никога ја не храним, она се брине сама за себе и за. своју дјецу. Она ради. Пере каване, пере подове; увијек она може заслужити за себе и кћер, а сина јој попови уздржавају, дају штипендиј, — истресе отац нервозно у брк. — Није њој потребан мој но– вац, нити бих ја ускратио својој дјеци... Немојте се извлачити!

Нина је црвењела од стида и журно поспремала посуђе. Она. је знала, људи су причали, за очеву везу са Филом, Славином

"мајком. Чак је и њој, Нини, отац натурио Славу за пријатељицу, | изко су сви говорили да је Слава материно дијете, да се увгргла у Филу, и да је, скитануша, већ са тринаест година побацила. Лако: се Нини било одбранити од очева наваљивања — она није била

"сигурна у те очеве везе, а Слава је од ње и три тодине млађа. Она се бранила и одбранила. Али како да се одбрани од помисли да су јој Слава и Тони брат и сестра, да је њезин отац и њихов отатг А људи су и то тврдили, утврђивали чак и сличност, а ђаво зна. када је Филин муж отишао у Америку, нитко то не зна! То, на-_ равно, Нина није могла вјеровати и није вјеровала. Ипак би се "то знало! Она се бранила и од помисли да њезин отац, већ стар, живи с том женом, да уопће живи с "неком женом. И ето, вечерас · чула је то први пут јасно и недвосмислено од тете Тонице, па и од самог оца! И он се тога не стиди! Нина се згражали,

Те исте ноћи Тоница је отпутсвала на Оток. о

: ~ Слободан НОВАК (Одломак) ;