Naša književnost

565 СЕ “ Књижевност

Уто је дошао отац. Усопио се од умора и узбрдице и сјео без ријечи насупрот женама. Кад је тетка чула да отац долази, обриса сузе, а Нина је и даље шутећи пословала. г

Дошавши до зрака, отац кратко упита видећи спреман прота А | =

=— Путујешг -- -

Тетка кимну главом избјегавајући очев поглед.

= Што, је ли ти готово зубалог –

= Готово. Била сам данас код малога, да га видим... — и она опет бризне у плач. У _

Отац плане. Најприје нагло устане од стола, зањише се онакав тежак два-три пута по кухињи, читаво му се ћелаво тјеме

облије јарким руменилом, почне соптати и онда дубоким, прому= клим гласом узвикне: -

— За чији сте рачун малога затворили“Да га од оца опет раставите% Јесам ли га ја слао поповимаг Да је у мене твојих

· новаца, не бих плакао и ценио као ти. Мали се може школовати

вани, бити код свога оца, становати овдје, јести с нама оно што је бог дао, да! Ја сам му отац, бог вас убио! Отац! Ја! Шта ће ми поп и попови и бог и ђаво, враг однио части и бога, ја хоћу сина! | - __

Тетка Тоница није могла даље слушати, она се изгубила у собу, а отац је зајапурен сјео за сто, уздихао се, ушутио и онда ударио шаком о сто, да су зазвечали тањури и посуђе и издерао.

"се на Нину:

—- Дај вечеру! — онда је једва чујно додао: — Зовни је. Тоница се дуго нећкала, плакала над креветом и одбијала Нинине молбе да дође на вечеру. Али је онда отац из кухиње зовну. мирним гласом: __— 'Ајде, болан, сад вечерај. Вечера је потекла у шутњи. Отац је устао од стола, извадио из торбе кобасице и сир, поставио то на сто, одмотао и наставио јести. Па 5 — Ти, Тоница, знаш: да сам ти ја захвалан и да ти морам бити захвалан што си га одгојила, — започне он полагано жвачући и гледајући пред себе. — Ја сам погријешио, ја данас видим да сам погријешио што сам пустио дијете од себе. Никад он више неће осјећати за мене као што осјећа за тебе. Ти си му мајка, а оца је први пут видио пред пар мјесеци. Па ја знам да и ти њега волиш и да га хоћеш за себе. Он ти је једино што имаш. И ја, Тоница, не тражим да га пустиш од себе. Ето, што знам, ја бих хтио да буде и мало уза ме, да се и на мене привикне, не да га попови отму и теби и мени. ; | — Ти знаш да ја не господарим у својој кући! — Могла би ти, Тоница, да хоћеш Менега наговорити. Слуша он тебе. Испричај како је маломе тешко... = Знаш шта ће ми рећи. Он ће рећи: „Ако отац хоће да има сина, нека га уздржава сам, нека се остави туђе жене и туђе дјеце