Naša književnost

Сјећање на Саву Ковачевића - “ = ; 6

највећој журби похитао пут Вилуса. Било је јутро кад је отпочела борба. Сава са својом десетином на моторизовану колону од преко сто Италијана. Послије непуна два сата италијанска ватра је малаксевала. А онда је дошло вријеме и за јуриш. Сава је сам скочио на оклоп тенка, подигао поклопац и са пиштољем у руци присилио посаду на предају. Његови другови радили су слично и са осталим тенковима. Кад је пристигла помоћ Сава је већ разоружавао преплашене Италијане. Оружја је пало доста, а још и тенкови! Међу официрима је био и пуковник, командант Билеће. И прва група, која је од Џетровића покушала да се спасе бјекством била је разбијена, уништена. И тамо је заплијењен тенк. Партизани су, опијени побједом, заговорили се, забавили се другим, а тенкиста је то искористио, ускочио у тенк и умакао цестом. Узалуд су за њим трчали, пуцали. Побјегао им је. -

Прве вијести о овој побједи дошле су до нас преко сељака _ који су се нашли поред друма који из Билеће води за Никшић. Тамо су видјели италијанског мотоциклисту са петокраком на капи и знаком црвенот крста око руке. >

= Јурио је за Билећу, — исприча нам један, који га је видио рођеним очима, — а све поздравља партизански, са стиснутом песницом. Смије се, веселник, мило му је што ће још да живи. „Италијани туто партиђани“! — довикивао је стално уз пут.

Други један исприча да је Сава послао поруку команди у Требиње да пошаљу толико и толико санитетског материјала за њихове рањенике, а да пошаљу и љекара ако мисле да им остану у животу. ТЕ

=— И замислите! — додаде с дивљењем. — Тражио је јоши топ: за заробљеног пуковника да пошаљу топ! - ђ

Ово о топу сви су препричавали, сви с радошћу истицали. Истог дана дошло ми је писамце на листу извађеном из нотеса. Сава ми је са Вилуса писао својим чврстим, јасним рукописом:

„драти Пуња,

Пишем ти кратко, јер овог часа полазим за Клобук. Овдје смо се добро побили с теткићима. Имамо их доста од сваке феле: и мртвих, и рањених и заробљених. Имамо и три исправна тенка, сад ћемо кренути с њима. Од команде у Требиње тражили смо да откупи заробљенике, ако хоће. Немој да ми се смијеш, за пуковника —- команданта Билеће тражио сам топ и сто граната, и још да пошаљу хиљаду литара бензина, па да им предамо ову жтадију. - | -

Шта је, што се не гласкате и ви Херцеговци 2

Теби и друговима много поздрава од

Саве.“ Ја сам разумио смисао питања на крају писамцета. То је

била фина алузија на нашу неактивност. Али ми још нијесмо

: Б= - СЕ