Naša književnost

"66 | - - – - г Књижевност

= 4

тешким моментима, онда када народ тражи пут свога спасења,

на људске минове . који Оли АВАЈУ снату народа и који улазе у _

пјесму и предање.

Он је дуго посматрао, па спуштајући доглед показа руком и рече:

= Ено, погледајте! __ Очи свију нас пустише се у даљину: И заиста; тамо на домаку Требиња, по цести, која између брежуљака и камених узвиштица. вијуга за Билећу, миљела је поворка од десетак камиона. Било _ је далеко и шум мотора није се чуо, али кад смо мало боље загледали јасно смо уочили натоварене камионе, који су се у не великом размаку кретали за Билећу.

— Треба то ПР =— рече и одмахну руком, · = И то што прије Е =

Онда смо понтли да. силазимо са коте. А кад смо били већ доље, обрати се он нама из 1: тако као да наставља

своју мисао: == –

— А за Билећу... Билећу би могли и напасти. Ви отуда и ми одовуд. Прво блокирати па онда у згодном тренутку и ликвиди-

рати. Размислите о томе! — рече нам на растанку. Сава је. са својом пратњом пошао пут Сракова а ми на свој терен.

Ускоро се гласнуо, и то да се чује! Био је командант одреда, али он није волио штаб. Борбе, акције, јуриши — то је било оно у чему се он осјећао најбоље. Граховски партизански батаљон | био је у неку руку његова ударна снага, јединица у коју он вије сумњао. Његови -Граховљани, заједно са Бањанима и Вучедолцима, претстављали су страх и трепет за италијанске гарнизоне у овом дијелу Црне Горе и Херцеговине. Из дана у дан они су правили мање и веће препаде на путеве, колоне, станице, утврђења. Није прошло ни десетак дана од нашег растанка а већ је пукао глас и по Херцеговини о великој побједи Саве Мизаре. над италијанском експедицијом. Окупатор је предузео мере да про-

-крчи колеки пут Билећа — Никшић (жељезничка пруга је била та-

кође порушена) и да на тој линији успостави саобраћај. На челу италијанске колоне кретали су се тенкови, за њима мотоцикли, камиони, војска пљачкаша и кокошара. Џели су се полако, опрезно преко успона и окука, чистећи наваљано камење, затрпавајући рупе и порушене пропусте.

Прва партизанска засједа дочекала их је на Петровићи ма. Ошамућени непријатељски одред се преполовио: једни су побјегли натраг, пут Билеће, други већи дио колоне продужио је: Али не пут Никшића, јер тамо их је чекала нова погибија, него путем преко Вилуса да бјежи за Требиње. Али и тај је пут био прекинут, прокопан. Са Клобука се враћа за Вилусе и онда што прије пробијање за Билећу. Али Сава је дознао за ово ноћно мотање непријатеља. На “| је ск о десетак бораца и у