Naša književnost

Сјећање на. Саву Ковачевића = - 7 = 18)

Послије вечере одржали смо састанак. Рекох му прије тога да смо довели ове другове Херцеговце, команданте наших једи= ница, да га чују, да се упознају са радом црногорских партизана. Сава не одговори ништа, него пође да заузме своје мјесто за столом. Он је први узео ријеч. Говорио је о општем политичком положају, прво у свијету, на савезничким фронтовима, онда у земљи, о развитку партизанског покрета итд. Изнео је укратко стање на овом сектору, подвукао слабост окупатора, који се показује немоћан, онда када су удари нартизана смјели и без колебања. Акције морају бити одлучније, тим прије што и пета колона диже тлаву и све се више слизује с окупатором. А ипак их има данас, наглашавао је Сава, који се колебају, нешто одлажу. Ту је почео да подиже глас све више и више, да погледује около, креће раменима и главом.

— Не можемо више тако! — нај еданпут прогрмље својим моћ= ним гласом и тресну тако шаком о сто да смо се ми сви тргли, као од грома. Он притом ошину погледом по нама, заустави га на оне сиромахе наше команданте, који су га преплашлено гледали, па одмах продужи истим тоном: — Чекати, смишљати, петљати = није томе данас вријеме:

Онда исто тако нагло, одједанпут спусти глас и поче даговори .

тако њежно, пријатељски и присно да га не би више мотао препознати. — Не, другови моји, — рече скоро нечујно, увијајући врат у рамена и ширећи руке као човјек којему је и самом необично оно о чему говори, — није право, разумијеш, да једни проливају крв а други да посматрају и чекају да их други ослободи. Кад сви прискочимо, све кад мобилишемо, имаћемо успјех који од нас тражи народ и Партија.

Још: је неколико пута у току излагања подизао глас и опет затим одмах узимао миран, обичан тон. У тренутку кад би подвиквуо, изгледало је да је спреман да се с неким ухвати за гушу, да некога на мјесту згроми. Али ми смо се већ привикавали и није нас више изненађивао. Његове ријечи упијале су се у о памтиле се, освајале.

На крају је Сава изложио свој план акција. Прногорски и херцеговачки партизани треба још чвршће да сарађују. Пошто је Билећа већ осјечена, треба сада.и Требињу прекинути везе. са Дубровником и Моестаром. Идеја је Врховног штаба да се акције пренесу дубље у Херцеговину. Већ су се неке јединице Никштићског одреда упутиле према Гацку, да тамо чисте терен од усташа и четника и да притискују на Италијане у самом Гацку. Тамо је као делегат Главног штаба упућен Будо Томовић, да руководи акцијама и помогне друговима.

= И што је још: особито важно, — нагласио је Сава, — то је

_ да данас, кад су потиснуте наше снаге из Србије, ми морамо овамо још жешће ударити по окупатору, нанијети му још веће губитке.