Naša književnost

ТА = Пн Е - - - - Књижевност

нап још да већ неке његове јединице оперишу према Боки и да су имале успјеха.

Дискусија није била дуга. Он је у свом говору рашчланио сва питања која су нас интересовала и ми смо се с њима слагали. Касно у ноћи пошли смо на спавање.

Ујутро опет није био доброг расположења.

Имао је у затвору два шпијуна, које су довели његови људи, један је био Рус — избјеглица, некакав техничар, кога су партизанске патроле ухватиле између Билеће и Требиња. Није ишао_ цестом, него. се провлачио кроз гору посред пута. На саслушању је признао да је по налогу Италијана носио у Требиње некакву поруку из опеједнуте Билеће. Сава је за њега имао већ спремље-

ну одлуку. = Шта ћеш с њим“ — питао сам га тек онако. — Шта... — Сава ту само посјече мало на доље ивицом длана

испружене руке и не рече више ништа.

Други је био некакав Никшићанин, који је долазио из Бебграда и покушао да се пробије до Никшића мимо партизанских стража. Није хтио да призна никакав свој задатак и то је Саву - љутиле.

Он нареди да му га доведу. Мало послије, праћен од два нао= ружана партизана, појави се на вратима мени познато лице. Звао се мислим Стаматовић и познавао сам га из Никшића, још из онот времена када сам тамо учио гимназију. То је био један од оних људи који су се формирали у талогу друштвеног живота. ваших предратних паланки, „амалин“, човјек без занимања, који је спреман на све и који ради све и ништа. Такве индивидуе су најпогодније да постану оруђе у рукама несавјесних људи, изврштиоци прљавих и нечасних дјела. Имао је физиономију која одбија. Изнад упалих и лукевих очију косо су се спуштале црне, густих длака вјеђе. Чело мало и улупљено, уста велика а нос издужен и шиљаст. Улазећи плашљиво је погледао около као да

теког тражи.

Сава одмах скочи иза стола, у два корака приђе довела ом и викну мало суздржано:

= А, то је тај!.. |

У истом тренутку подиже своју жилаву руку и Стаматовићу прислони уз лице тако снажан шамар, да се овај окренуо један= пут у мјесту и у другом заокрету сруши се на под. Сава више не рече ништа, подиже ногу као да ће да га згази, али кроз зубе опсова нешто, и то не уради.

— Водите га! — викну и нареди да га боље преберу и још испитују.

Кад су га Савини стражари касније поново ребрати били су изненађени оним што су нашли. На првом претресу нијесу нашли ништа ни у еповима, ни у њедрима, ни у ципелама. Сада су га свукли скоро гола и око листа десне ноге, одмах испод кољена, нашли су концем увезан свежањ од двадесетак писама.