Naša književnost

Сјећање на Саву Ковачевића 5 _ = -— 15.

Било је ту разних писама и од разних особа. Већином су то прочетнички елементи писали својим пријатељима и рођацима, и најпогрдније се изражавали о партизанском покрету, тражећи да.

се у Црној Гори, као што је то већ у Србији, организује отпор —

бојешевичкој куги, која пријети да уништи српство. "Једно писмо било је писано некаквом шифром: Опет “једно друго имало је наивеи текст, али се између редова читао сасвим други смисао.

Биједни Стаматовић, кад је видио да су му пронашли писма, и признавао је и није. Углавном гледао је да ствар што више забашури, да што мање открије.

Кад то рекоше Сави, он само одмахну руком и рече:

— Пуштите ђубре, нека смрди... до сјутра. Шта ту даље да се петљамо с њимг – ЕГ

Како је био напрасит, експлозиван тих дана! У томе је из= ненадио све нас, па и мене, који сам га, чинило ми се, схваћао боље од осталих. Сједио је за столом и нешто писао. У соби смо, осим њега, били ја и још један друг. Нас двојица смо нешто тихо разговарали и чуло се како Сава вуче перо по хартији.

Одједанпут у собу упаде курир, обрати се нешто Сави, поводом некакве обичне, безначајне ствари и стаде да чека одговор.

_" Сава је писао и даље, не дижући главу.

= Па шта да радимо, друже командантег.. — прекиде поново тишину курир пошто мало постаја.

— Напоље, жи-во-ти-њо! — рикну Сава да се кућа затресе, па зграби са стола велику мастионицу и подиже је као да ће да замахне и удари с њом. — Сад си нашао да ме питаш.

"Онда се окрену, видје да смо ми ту, па се стиша и постави мастионицу на њено мјесто, али додаде нешто нижим гласом.

— Напоље се вуци!

Курир затим као сјенка ишчезе кроз врата.

Сложили смо се да још тога дана останемо код "Саве а да“

сјутра пођемо на пут. Договорили смо се о нападу на. Билеђу, који треба ускоро предузети. Сава нам је обећао послати као помоћ. двије чете бораца, које ће нападати с истока, док ће са других "страна бити наше, херцеговачке снаге. Рече да пе нам послати једног бившег мајора, некаквог Драгинића, који ће нам помоћи у разради плана. — Петљавина је, — рече Сава, — али зна војничке ствари. Тих дана је он око себе окупљао неке бивше официре и по"кушавао да их користи као стручњаке при штабовима. Један.од таквих био је и пуковник Оровић, чији је патриотизам Сава брзо уочио, и зато га држао блиско поред себе. / Ми смо наговорили Саву да обиђе нека мјеста дубље у Херцеговини, народ је о њему много чуо и радо ће га дочекати. Он је пристао и договорили смо се да сјутра кренемо заједно.

Сјутрадан, прије поласка, раздијели нам дарове. Нашим хер=

цеговачким командантима подијели револвере, које они са поносом припасаше. Петру Илићу даде официрску торбу, војне