Naša književnost

142 5 – . Пе — Књижевност

_ које захтева исполинске мисаоне уређаје, а не малене и трошне залихе оног незнатног броја нервних чворова! Али чудовишта се, ето, отргоше благодарећи математици и удови њихови послују _ складније. А што је год више израза и будне јаве, то је и надзор лакши и прикладнији. Није више успех, или неуспех по„ сла, закопан у тајној утроби гвожђа, у сну гвожђа; он се види, _и са низа бројчаника чита, потпуно обелодањен. Справа је до"била лице, отела лице од емркнуте И Аждаје су се

освестиле. Гледајући справи у лице — ми предвиђамо и покрете

њене изнутрице, и ритмове њене нервне осетљивости, којом рад обавља и. савлађује. Справа се зглобила, постала складна и прегледна. Све је у њој више, и већма, везано, а отшшта хармонија постаје нови, савремени елеменат, по коме закључујемо: како се уопште спроводи сваки наметнути задатак. А. каква је тек тешка била и гломазна техника наштих мукотршних заштињања, када смо, пре електронских рачунаљки, шткртутали, од муке, зубима, пред отпором бројева, који се нису

- покоравали: подешавали смо једначинска решења, избезумљени –

од алгебарских вечитих натезања, а на уста нам тргла пена што "се разломци — и то још тако ситни! — никако не дају! Бројеви су данас и покорени и уљуђени, и они нам с драге воље прискачу у помоћ. Некада су били неукроћени! Маштина није витле тмула од барских тутњајућих грозница, она је све већма витки словесни склоп, у неку руку чак и надразумно убрзани врач-погађач: а способност се њена мери и остварује самом сагласношћу органа ·_ и пипака, самом угођеном усмереношћу видовитог контраттункта.

заједнице. Резултат унутрашњих еправиних струјања ми данас

читамо са зушчаника, осцилатора, и уређаја: читамо, како им је, шта је с њима, како се осећају у послу, и „У коликој мери савлађују неминовне препреке мернот обуздавања. Што виште скла= да и дубље естетике у апарату, — то се лакше констатује квар или бољитак, — и свака се напредност или извитопереност шросто-напросто прочита и духовно проникне! Машина улази у свет видљиве мисаоности. Она добија. обличје, али не да пати и да се губи у сновима и чежњама, већ да оштрије усретсреди побуде у читку разговетност збивања. Џа и нас она нагони, већ према послу и работи, да будемо доследнији у резултатима. Естетика, је најпре, сама по себи, тежила да завлада, да освоји, да себе наметне, као не водећи ни о чему рачуна. Доцније се видело да

она иде вазда у корак са вишом свешћу заједнице, са потпунијим .

обухватом удова, који су се некада лако збуњивали и рогобатно се тресли излиштим и беспомоћним прозницама, прол свим што тису намах схватили.

Данашњи свет витких и осетљивих машина одговара прецизној свести математике. Готске катедрале — такође су биле чудовушшта — и не умедотше се“снаћи на путу за "небеса. Изнемотоше, од контрапункта који није умео сам себе да контролише. Данас, пак, у склопу витала, тражи се да сваки заплет буде | и