Naša književnost

Наши везови- -— ________ а - 140

није рббовао припростоме, као елита. А ко је тој замршеној за-

мисли остао вернији од натпет веза, од наших ткаља и везиља2

· И та чињеница што смо ми овде, на старом тлу веза и чипкеи игре у облике, коју нико није могао да нам развеје — пето смо ми, још увек и вазда, у власти везиљског 1 морала (он је иу

нашим дуборезима, и у нашем акцентски титравом језику, басно-.

· словно пенушавом, и у нашим фрескама попевајућим) — та чињеница доказује: да ћемо бити кадри да се снађемо и данас, у овоме велематематичком раздобљу, када су теорија кванта и замајне вртње „спинова“, и нова таласна механика, и де Брољи; и Ајнштајн и Планк, и атомски титраји — када су сви они доша-

нули човечанству: да се врати, за часак, у древне лавиринте, само

да би из њих мотло дефинитивно да се искобеља, на слатко видело математике. Одбапујући грчку љуску, као сувише уску, и грчки сан, као сувише оскудан, данашње је доба, у науци, полетело у све разбоје у исти мах, у све вртоглавице односа. Оно је свесно, данас, да је дорасло новом одтонетатњу.

__Наши неодољиви, опојни везови замамнији“ су. од шамшавњца и од медуза морских, и од пене океанске. Они нас потстичу да верујемо: да смо и ми, и те како, у стању да се Ола зовемо новоме позиву велике таласне стварности,

Станислав ВИНАВЕР