Naša književnost

154 - ____ о ___-______ _ Књижевност

_ хове мисли. ла о пародија оштро и на истиче и разоткрива наказност и неприродност језика „помпадура“ и празнословље бадавашија. - Али пародија се служи речима и ликовима оних које разобличава. У том – смислу је материјал сатире и пародије“ „принудан“. А пошто пародија у - шчедринову језику игра врло велику улогу, она може да изврне правилну прететаву 0. томе који су језички елементи стварно блиски самом Шче= дрину. При непажљивом читању није лако у карикираној употреби речи — одвојити оно што је дато као материјал из живота који се разобличава од оног што има да се у њему сатирички разобличи и што карикирану реч, пуну сарказма и ироније, "претвара у делић Шчедриновот Ја 'Усто, па_родија код Шчедрина је један од облика „Бзоповог језика“. Шчедрин је тежио речима које У ПО људска срца“, али је- био присиљен да го= "вери. „Езоповим језиком“. Његова сатира шибала је. непријатеље већим делом баш њиховим властитим речима са нијансом пародије или датим у упрович им комбинацијама. У оквиру „Езоповог“ начина изражавања, ТИчедрин. није могао да отворено ис азује своја схватања, већ да у непоштедном ПУНИ о то ин износи оне мисли и речи које је ИЕ 'и осуђивао - : Дакле, _____ језик има У себи огромни ј материјал који писац "карикира. Мародија му је била саставни део „Езоповог стила“, Ако чита_лац заборави да су ти елементи Шчедриновог језика пародија, добиће 9 тему погрешан појам, јер спољашњи алогизам пар одије крије унутрашњу логику сатирика_ који ве руга оној појави коју пародира. Такав читалац, (односно преводилац — Ш. М) неће приметити где је непосредна пишчева "реч прешла у пародију. У схватању таквог читаоца Шчедринов се језик у његовом логичком развијању распада на поједине Пелоре и фразе слабо повезане међу собом и различито обојене лексички. : - Језик у Шчедриновим делима је богат и врло сликовит; он се ретива _ разнородним елементима — има у њему архаизама, старих речи-и израза, народних, као и пословичких обрта: канцелариско-бирократских, црквених и митолошких, као и узетих из дела руских класика; неупоредиво се "одражава великосветски говор или резоновања администратора, трговаца, речник грађанскбг сталежа. Писац се користи историским и књижевним поређењима, именима, ликовима; служи се као илустрацијом савременим _ догађајима — и све то спаја У складну целину, сјајно уједињује. У појединим делима појављују се као приповедачи (питтчева књижевна „маска“) претставници различитих сталежа и. пру твени група са њиховим шеихолошким и језичким особинама. : Узимајући · у обзир ове особине Шчедринових дела, морамо рећи па за њихово превођење није довољно обично коректно: знање руског језика, чак ни умешност у превођењу, — ту је потребан и књижевни дар, стваралаштво, преводилац треба да је дорастао писцу, да је конпгенијалан са тиме. Такав посао успешно и сигурно може да обавља само књижевник. "Са овог становишта било би правилно да у преводима разликујемо две –

сетране и да их (преводе) посматрамо са два гледишта: тачности и исправ-

ности преношења руског текста на српски (узанатска“ страна) и са гледишта књижевне репродукције суштине и духа дола Ио КОГ у стилу и језику (уметничка страна).