Naša književnost

Полемика а ___ о 185

Зје ћбогеп пећ; Фе Тојрепдел безапре, · = Бле есјеп, Чепеп зећ Фе егајеп запе; "Тегађођеп |5| да5 ешпансће Седгапсе,

"Мет шпсеп асћ! Чег егаје М!дегкјапе.

Мејп Гега егћопЕ дег ипбекаптеп Мепре,

тг Вепа! зењђз-тасће шепеш Неглеп ђапа, Џпад жаз зтећ 5оп5Е ап тејпеп [лед ептеце!, Мјепп ез посћ Јеђе, шгтб шп дег Мен теготеџе!.

па пиећ еготећ ејп Јапреј епбћуббпјев Зећпеп Масћ јепет Шел, егпајеп Сејефегтејсћ, _

– Ев «е међе пип ји ипђез тел 1

= Мејп Изрета Гед, дег Еојећагје сјејећ, = Ејп Зећацег Газг5| писћ, Тагапе Гоје еп ТЕтапеп, Раз зепсе Нег2, е5 184 зтећ та шпа мејећ; _ ХМаз 1ећ ђезите зећ' 1ећ зује пп Мееп, Џпа змаз мегосћана млга- пиг-2ц МиКкнећкенеп.

Ево Савићевог препева: - = 5 -

Лелујава обличја, ви сте опет ту, “ Што '"никосте пред мутним видом рано. Задржат хоћу ли вас овај путг Је л срце још том заносу оданог Из магле, дима, дижете се свуд =

- Па добро, владајте кад навирете амо; Потреса-мени младалачки груди Дах чаролиски, ско вас што блуди. Ви доносите слике срећних дана, · И драге сени милује поглед; Е Ко стара бајка, полу-ишчезла одавна, ЈЉубав, другарство прво долазе опет; (Обнавља · плач, док тишти стара рана, Животног тока лавиринтски сплет, И броји драге што, од-среће лоше Обманути, пре мене ишчезоше.

Песама не чују следећих гласе

Душе за које први певах пој; Поворка мила ах! распрштала се, Одјек је први изумро: у њој. Незнаном мноштву срца бол јада се, Ја стрепим и при хвали њиховој,

А ко се радов:о још мом певању, __Је л жив, ко зна на коју оде страну. "И чежња, давно одвикла, ме вуче

У онај тих, озбиљан свет духова, Неодређено песме моје звуче, | Шаптаве, као харфа Еолова,

Језа ме хвата, суза стиже сузе,

Строго је срце благо, меко снова; , Што имам, видим као у даљини, Што нестаде, то: имам уистини.

___ Савићевом препеву Мосвете, сем горе наведених приговора, рецензент још замера што је, у првом реду песме, уместо дословног превода Гетеових

речи: „Опет се ближите, лелујава обличја“ — ставио: Лелујава облич- )