Naša književnost

184 | _ _ · | о : Књижевност

Уа

Гете римује Вишег И Ташћег. Итд. Интересантно је што. рецензент. замера облику „Напољ“ и додаје: „реч је о Неапољу“. Штета што ту ироничну при-медбу није ставио и Гетеу, јер Мефистофел у немачком тексту употребљава. народски облик Мареј — Раније рецензент замера речи „осећај“ у смислу „осећање“. Диференцијација између ова два облика постављена је произвољно исамо је делимично примљена. А шта ћемо са изведеним придевима и именицама, „осећајан“, „осећајност“ 2 •

Рецензент. "није прецизирао у чему је „врхунац стилске нехатности“, итд., у стиховима које наводи на,стр. 617—18. Он махом наведе само стих и стави знак: усклика — зарјели ван — да би неискусан читалац помислио да је ту нека грешка. Колико их је сам. брижљиво испитао види се по стиху стр. 99 _ препева (ст. 85) за који тврди да је у оригиналу осмерац и да гласи Отшт зеја пип Бгау шпад шизјегћаћ — а он је десетерац и гласи Решт 5зе4 пшцп бгам - па гетој епећ тппеђегћан.: Управо. је смешно што се инкриминише један стих (стр. 56) због отсуства акцента (Зато сам магији се одо вас)! Сви стихови које рецензент наводи у томе пасусу дају добар и изразит препев. И замерке препеву лирских песама су сасвим безначајне; али са. Мефистофеловом серенадом десила му се опет незгода као са лекцијом Геја = [Глед, са стихом о двојцима што пасу измеђ ружа, са „класичним“ стихом Фауста итд. — незгода која показује колико он мало зна књижевну историју уошцте а историју Рлапу стан посебно. Он каже да су ти стихови „спевани вероватно (!) под утинајем старонемачке народне љубавне песме, јер носе њено обележје“. Одакле су долазили књижевни утицаји код Гетеа, то је у великој већини случајева сувише добро познато и испитано да би се смело оперисати са „вероватно; а у овом случају имамо и сопствено признање Гетеово да је ову песму узео из Шекспировог Хамлета, т.ј. слободно препевао једну од песама Офелијиних из пете сцене четвртог чина. Претпоставља се — код Шекспира мора се претпостављати — да ју је енглески песник испевао по узору једне данас ишчезле енглеске народне песме. Природно је да ју је Гете транспоновао у дух немачке народне поезије; али српском преводиоцу, па још Војвођавину, није допуштено да уноси елементе српске народне песме. По чему је, ХОЛУ препев те песме у стилу шалајке, није наговештено.

> Све ово што сам навела јасно је и илустративно за мерило и објектив-

ност рецензента; али има, у његовом напису, за то још еклатантнији пример, где је он своје мерило и објективност открио и сним читаоцима које је иначе можда блефирао многобројним цитатима и грубим увредама на рачун преводиоца и редактора. Јер насупрет Савићевом препеву Посвете он ставља као узоран препев исте песме од: В. Живојиновића, и чак га наводи у целини, док од оригинала и Савићевог препева наводи само по једну, прву строфу. Зато их ја доносим у целини. (Оригинал гласи:.

Таг паћћ еџећ лиједег, зе ћуапкепде Сеза еп Бле Фтић зјећ ешт5! дет #гађеп ВНсК сегејо!. Мегзисћ' 1ећ моћ! ецећ фФеззта! Те5Е 21 пајена ЕЦ зећ тејп Негу посћ јепет Маћи сепејоћр иг атапоћ ешећ 21! пип ошф 52 бо! ће чгајјеп, ХИје ге аџ5. Рила! ипа Међе! шт. аећ з|ето; Мејл Визеп ТИ зјећ јисепађећ егасћш тег! Мот Хашђегћацећ; дег ештеп 210: шу ег. г рипо пи ецећ Фе Видег Јгоћег - Таре,

Џпа4! тапсће Неђе 5ећаНеп зјејсеп ац . Слетсћ ејпег абеп ћађуег ипопеп 5асе

Котте егзје Пеђ' цпа Етецпаасћан та. ћегаш Рег Зећтег7 га пеш, е5 мтедегћоћ Фе Кјасе Рез Геђепз јађутт већ еп. Гацћ,

Џпа пепп! Фе Сшјеп, Фе, шт зећоле ЗЕцпдеп Мот ајек сен ћизсће, маг пат Раилуеовезећуцпаеп..