Naša književnost
Осврти Ј НП | 191
псе
- и конвенционалних _ мисаоних и осећајних схема. Ко још а сем мар=
вениско-снобовских | кругова Америке, држи до овог конзервативног преживара одавно већ прежваканих и заборављених књижевних мотива и проблема: Џа ипак се код нас, данас, о њему пише, доносе се мудри изваци из његових судова и ставова, и уз то се, као што то и захтева добар ред, објављује његова шармантно стилизована фотографија у пози мислиоца. Ја не знам какву мисао мисли Андре Морса кад мисли да мисли, али да ни та његова мисаона поза, ни та његова стерилна литература неће и не може ништа допринети ничијим мисаоним напорима да проникне У
_ смисао и бит људских и животних лепота —-"то је, бар, сасвим извесно.
=
ПРОБЛЕМИ РЕМБООВИХ ОСВЕТЉЕЊА»
Познати француски графолог Анри де Бујан де Лакост издао је своју докторску тезу, брањену маја "месеца 1949 на Сорбони: Рембо и проблем Осветљења и, готово једновремено, једно критичко издање овог толико значајног модерног поетског дела. У својој тези де Лакост настоти да утврди хронологију Рембоових дела у току „свега пет година“ ње-
говог литерарног живота. На основу читавог низа ситних појединости, на"рочито у еволуцији Рембоовог рукописа, де Лакост доказује да су Осве-
тљења, та „поема спасеног човека“, настала после Боравка у па. клу. Од свих песникових издавача, по њему, само је први, Верлен (1886),
·_ говорио истину:, „Књига је била написана... од 1878 до 1875, и то на путо-
вањима колико по Белгији, толико и по Енглеској и читавој Немачкој“.
Ова нова теза, подржавана с доста убедљивих чињеница и мотива, супротна је устаљеном мишљењу које су заступали Делаи и Беришон: да су Осветљења настала 1872 године. Француска критика, међутим, покушала је да обори де Лакостове поставке. Признајући његову трафолошку спремност и умешност, она истиче да његови остали аргументи нису поуздани. Анри Шастуро и Еме Шатри (у Рагц), Андре Бретон (у Р|!асгап! реп),
'Етиамбл (у Г[ез Тетрз Модегпез) изнели су читав низ психоло-
шких и материјалних појединости, које говоре против ове учене докторске тезе.
Учене главе Сорбоне приговориле су младом стручњаку знатну диспропорцију у његовој тези: на 213 страница дата је критика, а само на 33 странице развијени су основни поетски мотиви Рембоова дела. Замерка која се држи само формално! Де Лакост је успео, узгред, у анализи и критици појединих мутних и загонетних места, да евоцира истински лик „проклетог песника“. Извесни елементи његове критике, иако не значе никаково ново тумачење Рембоа, знатно ће олакшати будућим есејистима, који ће више обратити пажњу на пое зију, да изврше свој аналитички или. синтетични задатак.
ГДЕ ЈЕ ТУ ЧОВЕК7 > - 14
_ Интересовање за“Табријела Данунција, рекло би се, у Италији даномице расте. Колико овај магични опсенар речи и маске поново постаје актуелан, најбоље се види по журби с којом поједини издавачи на-