Naša književnost
204 -
(Шјеема о
на неким местима квари иначе
шриличан у тисак.
Најзад, помињући препеве Ран- -
ке Кујићеве из“ Томаса Худа лија (Облак) мило нам је што можемо изразити своје задовојство- Ови су препеви једно изненађење::- Кујићева влада са= свим сигурно вештином вереификације и препевавања; она постиже да њени препеви дају утисак непосредности и неусиљености, те се читају као оригинали. Наро-
"чито нам се чини успео Шелијев
Облак с
"Наш закључак је да „Наша реч“ добро претставља наше студенте филозофекога факултета. Број из ове године је одређенији, усавршенији него из проштле, птто значи
да се његови уредници и сарадни-
"у модерном
кошуљи) и Ше-_
мало ·
Књижевност
пи труде и напредују. Једино бисмо им замерили збот чланка О универзалној негацији енглеском, не зато што би био лош или испод нивоа часописа; напротив, чланак је брижљиво рађена расправа из лингвистике, али су његова материја и излагање сасвим специјал= ни, стручни, те чланак може пра=
"тити и њиме се користити само
врло узак круг зналаца. Због тота овакве чланке треба објављивати у научним лингвистичким листовима, а не у „Нашој речи“ која има други Каратор и другу намену. – Пожелели бисмо, сем тота, и богатију хронику, најверније огледало проблема који интересују наше студенте. и народну. омладину.
Ч. Б.
ЈОШ ЈЕДНОМ О ПРЕВОДУ ГОТФРИДА КЕЛЕРА :
О р Бошку Петровићу
У „Књижевности“ бр. 5—6, мај=
Јун 1951, стр. 655—669, реаговао је · Бошко Петровић на моју критику
његовог превода приповедака Гот=
5 фрида Келера „Ромео и Јулија на
селу“ и „Наопако употребљена љубавна . писма“ („Књижевногт“ бр. #/51 стр. 102—104). Остављајући на страну његово потцењивање мота знања немачког и српскот језика. осврнућу се само на конкретне замерке моме „осврту“ и на покушаје Петровића да оправда. 'свој начин превођења.
Основне замерке које сам учинио преводиоцу јесу: да у њего-
-"вом преводу има мутних, незгодно
стилизованих реченица и нетачно преведених места, да се понегде
држао ропски немачког текста, да.
је местимично ковао, без потребе, нове речи и употребљавао неке врло ретке, За то сам навео неких 17 примера, не исцрпљујући, наравно, све што би се овом преводу мотло замерити, 5 Џетровић се осврнуо свега на седам мојих замерки, покушавајући да их оповргне. Да је чак у томе и 70:00, — а видећемо колико је
успео = осталих десет замерака, које Петровић — тако бисмо бар мотли _ закључити = прећутно признаје, оправдавало: би моју критику. Са задовољетвом констатујем да. је Џетровић у свом „осврту“ боље протумачио нека спорна места из Келерових приповедака него у свом преводу. То је и био један од
_ циљева моје критике — да пот-
стакнем преводиоце да се савесни-. је удубу у текст оригинала, да проналазе тачан смисао и да га што леште и верније преносе на наш
_ језик, Чак је на једном месту Пе"тровић посредно признао да је о-
правдана моја замерка његовој стилизацији (на месту где се очисује туча стараца): За узврату, ја ћу њему шризнати да је његово тумачење тога заиста компли-= кованог места тачније него моје.
__Али његов превод тога места ипазе ·
остаје рђав и, без оригинала, односно без овако ошштирног тумачења, неразумљив. На другим мести= ма Петровић, и када тачно проту=
_ мачи оригинал, ипак упорно поку-
шава да оправда свој превод. Отуд