Naša književnost

220 5 – — —. | – о | __ Књижевност

тао оно што је желео. Развучена. епска целина у десет песама и 6667 стихова није ни формом ни садржином“ била оно што је он желео да каже у једном великом, широко националном делу, кроз које треба да "проговори карактер целога народа, а-уз то да буде изражена и величина мисли самота песника. Зато Његош „Слободијаду“ није ни објавио, већ је остала да је тек после ње- _тове смрти објави ЈБ. Ненадовић. А за остварење своје замисли "он је узео другу форму, ону у којој су личности обележене и карактери. боље истакнути. „Дика Црногорска“ тај необични драм= ски спев, чије се сцене одиправају У! раздобљу “од три пуна века,. потакла је Његоша на размишљање о једној сличној песничкој творевини. Извести на позорницу јунаке. ти карактере Данилова времена, дати им зехвалне улоге у једној "тако вагкној прекрет= ници историског збивања, а уз то обухватити народну прошлост и у таквој концепцији обухватити све — то је план на коме ће се најбоље извести широка замисао великог песника. Концен"ција „„Дике Црногорске“, која му је свакако и дала идеју за овакву књижевну форму, имала је, разуме се, слабих страна, и то крупних. Несређена Милутиновићева природа није била за извођење драмске уметности и својој необузданој машти није умела да постави границе. Али. је грађа његове драме имала за: Његошта једну. врло важну страну. Имала је пре свега идеју о драмском“ приказивању вековне борбе против отоманске инва-= зије, ноја је плавила Балкан и Европу, носећи „мач и огању ру= кама“. Имала је, затим, ону основну линију тога приказивања: · Дрну Тору као будног стражара на бранику српскога племена, и као носиоца заветне Србинове мисли. Још нешто. Врхунац и крај те“ „тровјечне драме“ дат је балш у истрази потурица... Обиље значајног материјала које пружа. Милутиновићева драма Његоша је свакако нагонило на размишљање. Он је видео и добре и рђаве стране овога у истини захвалног предмета за пе„сничку обраду. Видео је да је његов учитељ у свом необичном замаху прикупио богато градиво за једну велику твревину, али да је за њену изградњу био невешт и слаб конструктор. И десило се овде нешто слично оној фаустовској теми у "немачкој књижевности. Проблем доктора Фауста описиван је и шре бетеа, али је тек "тенијални мајстор из тога мотива створио величанетвено дело. Тако је на идејним елементима Милутиновићеве „Дике Црногорске“ заснован и изграђен „Горски вијенац. За владику и песника овај предмет био је од необичног значаја. Истрагом потурица започета је нова епоха и“за његове не5 Орн претке и за цео народ. Тај догађај он ће да узме као тежиште своје драме, као дизање устанка на Турке и почетак косовске освете. У јунацима „који први удрише на Турке“ он ће окарактерисати носиоце заветне мисли, а славопој, посвећен томе догађају, обухватиће све перипетије наше мучне историје. У извођењу ове драме он ће избећи незгоде које је видео код свога учитеља, у хронолошком низању сцена, па ће, слично грч= ким трагичарима, БР А се ПР места и: времена, кроз