Naša književnost

ИЕ = - = : Књижевност

Ф _— ита тражиш овдје = пријетећи Ила По и машви "се за жарач. =— (Остави то, —= промуклим гласом одговори Мартин. Мезес си већ дотукао, не треба ти жарач. Марко се загледа у њега а Мартин уђе и сједе на троножац с друге стране огњишта, Румени рефлекси | Батре о раше на његовом мршавом лицу. ј

— Остави то, кажем ти, — понови он мужло, = о ме већ - ниси убио

— Убила те твоја глупост, а не ја, · = _ одврати. му парно и _ баци жарач на огњиште. |

— Моја глупост и твоја сила, — додаде Мартин тихо, а како му Марко ништа не одговори, он се загледа у ватру и настави шупљим гласом: — Болестан сам и нико неће да запосели РОЛаНла човјека... -

__ Све болести имају не у стражњици. Би ае прво на то мислити, — грубо убаци Марко.

_ — Мислио сам, само сам криво мислио. Ти : знаш, једна овца _ блеји, а све би зобале. А. ја; ЈЕО да пустим другога да блеји, сам се отласих, будала. — Нашао си кад ћеш блејати.. = - Заборавио сам био што ме ћаћа учио: шут се са рогатим “ "не боде, ако је паметан. _· — Ниси требао заборавити.

— Нисам. Убила ме биједа,- брате. Ушао. ми: црв овдје у каштун, = и Мартин се ухвати за упала прса, — па гризе ли, призе. А дјечица зијевају: "дај, ћаћа, јести. А жена уједа: што си "их градио кад им залогаја не дашт. И мислим ја тако већ недје· љама; Марко је с тобом овце чувао, пријатељи сте били, на рудвик сте заједно пошли, заједно трудили и радили, па ако си и по(гријештио, пријатељ ће ти опростити и помоћи... - -

Мајртинове очи постадоше мутне, ријечи му се откидаху из “ Е као јецаји.

— Хм == кашљуцну Марко. и чудна нека сласт овлада њиме и одатна сваку сјенку тешкот сна из ноћи. — Сад пријатељ нек 1 а јучер: пријатељу, ти си издајица.

— Ја ти то нисам рекао.

— Бекли су твоји пријатељи.

— Немам ја пријатеља, — мрачно. одби Мартин. — Снашшти су се они, кудкоји, а ти, Мартине, крепавај. Него, помози 'ти мени, Маржо, и ради са мом. штто год хоћешт.

— Како ћу ти ја помоћи; — тпепујрио се Марко пред савијеним рударом. — Нисам ја никаква сила-на руднику.

— Видиш, — примаче му се Мартин. — Јутрос су два Бувића отишла у Дрниш и звали су и мене. Кажу, ми дуго "већ немамо посла а и тебе су истјерали с рудника. Ако пођеш с нама, уписаћемо се: у Јерезу, и порно посао. Већ су неки тако добили. НЕ |