Naša književnost

518 - 0 - = "Књижевност

Расцетпи муња тмину и појави се Кореја пуста и далека и црно лишће по плавим дечијим теменима пада

и са белим чешљевима испод темена девојка нека. средином пратњивот пута

данима сулудо лута.

И опет чујем далеко негде неко изгубљено дете зове са очима овако модрим као што су још увек моје, лутају деца којој је метак прошао кроз снове и над пепелом жене Е . и кроз свет ноге дрвене. - -

Проштла је киша као велики дрни паук преко своје мреже, извори су набујали до плавог неба без облака, бледа месечева оштрица хиљаде жутих зракова, реже

и пада јутро зрело

на неодморено чело...

И ја после свих ових Запаљених шума од сновиђења

постајем тих и смирен као наши стари богоугодници

и као развејани Васиљев верујем у сунце и довиђења и малу људску срећу _- <

као цвет у пролећу. — —

Знам, такав је овај наш: живот да се све мора дотаћи челом иу поноћи растурати мутни облаци од несанице —

и да се сваког свитања мора пронаћи поп пепелом

нека реч целог света

"ко нит тичијег лета.

А кад наиђу кишне ноћи са живим аветима јаве

морам да крикнем и да се свака ратна ноћ обнови у мени, па кад угледам даљине као воде зањихане и плаве

све то наједном пређе

као. сан преко Боа

Ја ћу опет да изговорим стихове о смирењу овога света, и да их у самоћи понављам и да се њима тешим, и преко свих високих трава и зањиханих дрвета

видећу голубе беле

_ у небо полетеле..

(ут Ву У из ове собе да: одем тамо где се јаблани вију да нађем речи мира у њиховом зеленом шуморењу и увек кад видим да птице са лишћа волу пију разнежићу се као грана

над водом зањихана.