Naša književnost

Зидови у канџама звери 2 ' = 5 323.

у Милану, да не би могао да живи негде другде, али он излази из своје собе само на десет минута, разно јутром, да би купио оно што потом једе, боцу млека, хлеб и црне маслинке,

= Видите; каже он, показујући младу жену. :

— Нисам схватио; рекох. И окрећем се према њој: О коме сте говорилиг = Е

Млада је жена одлучна. „Ох, моја прича тиче се само-мене. Зашто би требало да вам је причам“. - =

Али одмах додаје: „Ко је то био, није важно. А да ли сам или нисам спавала с њим, то је моја ствар. Свињарија је то што "сам сада ту.“ “ - - -

= Видите% понавља момак Корнелио. 55 –

А ја, ја видим његове руке и мисао у њему, стару, и која је осетила стари лепак од првог дана када се дао на повезивање књига. Тај момак Корнелио је права наказа размишљања). -

= Видите шта она хоћег понавља. | –

— Али она је само љута, кажем. Немам утисак да нешто хоће. Она ништа неће. = |

Момак Корнељио се смешка.

= Ко тог пита. н-

Тада наслућујем да он говори о звери. Сви смо је ми, природно, чули, и зато смо се пробудили, и можемо о њој да гово-. римо. Али зашто он означава младу жену: Он означава, у њој, оно што звер хоће. Шта би то та велика звер могла хтети од једне младе жене о = | к

— Ох! каже мајка. За љубав боју! Е

У ходнику се налази једна столица, и она седа; То је старица. Она је заборавила своје ноћи беле звери, и више је не препознаје, верује да је то вук. Она чује трубу и мисли да. је то вук. И осећа хладноћу снега: вук, вук! Она дрхти због вуча. У устима јој се слегао талог читавог њеног живота, и зато дрхти за саму себе, за свакога, за своју ћерку.

___„за љубав божју!“ То је све што је умела да изговори.

Млада жена се окрену. (и

= Не можеш да ћутишт каже ел

Она нема сажаљења према својој мајци. А ја, ја у' младој жени видим оно што хоће звер. Кажем Корнелију: „Је ли стварно то- она хоћег“ :

Снет пада, свет се мења, Неко ко се рано диже, у седмој години, може у свету да открије промену. Докле му поглед досеже,