Naša književnost

525 о · = | Књижевност |

_ он примећује чистоћу и свирепост. Али го је садржано у погледу, то је само привид. То траје свега тренутак. Људи излазе из куће, и све поново постаје као и раније. | Али, ноћу, бела звер је прошла. И, ако је она била чистоћа, била је то чистоћа на четири ноге. Она је прошла кроз свакога од нас; у себи носимо отиске њене тежине. Ако је дакле она била чистоћа; ако је била свирепост чистоће, ми носимо у нама отисак који нам цепа груди; морао сам о томе да -тиштем“ моме јерменском пријатељу. „Драти Саројане, морао сам да му "пишем, звер о којој говарим има ово и оно. Да ли је и ви тамо чујете: Она не долази да нас застраши. Она хоће да човек буде без сажаљења.“ ; "То је она хтела од младе жене. : -_____- Сасвим тачно, рече момак Корнелио. --

- То је она хтела од сваког од нас, а на младој жени је показала шта је то. Млада жена није имала сажаљења према својој мајци. ___ - - | - — Напустићете је упитао сам је.

· Старица покри лице рукама.

— За љубав божју! рече она још једном. – = _ И плакала је. А —___________

Није се бојала само за себе, бојала се и за своју ћерку. Када се човек боји, он се боји за све. -

_____ Шта ће радити ако ме напусти“ рече она.

· Али лице младе жене је зрачило. „Како узвикну она, шта

ћу радити; Ја имам нешто с једним човеком! Ох, драги боже!“ __— Али, рече мати, он је мртав. _ 1 _ · .. — Мртавј узвикну млада жена. Био је мртав... -

Старица још: више загњури главу у руке. „Божанска милости“, прошашта она. И говорила је Корнелију, мени. „Она каже да није мртав.“ = - = и о

= Ја-кажем да је био мртав, узвикну млада жена. Онје то био, али он то више није. С њим имам оно што имал.

И мајка: „Шта тог Шта може имати с једним мртвацемг

'Млада жена није имала сажашљења. Она је зрачила од свирепости, немајући, у својој чистоти, сажаљења ни према самој себи. · а о

— Био је мртав, говорила је.

А то је оно што хоће звер. У

= Видите, рече момак Корнелио, шта она хоће:

зе. =

5 У

· Дакле, то је; а бела звер је звер среће.

Можемо имати неки тужан доживљај, то је наша несрећа: године пролазе, судбина нам је одређена унапред, ми смо гладни ако се то деси, зима нам је, никада се ничему не надамо, а на тлу у нашој соби лежи дроњак који је оставио неки мртвац. То

х