Naša književnost

Маргиналије | - с Е — _ — | : 958

~ У

струмент историског напретка, "да буде спроводник социјализма,

је ли тај хаос који је био последица руске политике и дних ње-

них „бљештећих“ обрта и потеза као што је савршена лојалност према Хитлеру кога од 28 августа 1939 до 22 јуна 1941 (ни њега. ни- фашизам | уопште) совјетска пропаганда ни једном једином речи није критиковала = док су за њу Енглеска, и Француска до јуна 1940, биле једине империјалистичке земље на свету, и поред Финске једини агресори, — је ли сав тај хаос, који је био ствајони узрок толиким страдањима, бар руском народу нешто користио, бар руски народ спасао од страдања: Је-ли бар за руски народ било од користи што су Хитлерови тенкови са руским бензином газили поља и села Фландрије, Нормандије или Поморавља, и што су толике комунистичке савести, па и животи без броја под= несени на жртву једној молитици у чији су логични оквир спадали и телетрами којим СУ Стаљин и Молотов Хитлеру и Рибентропу честитали „успешне“ походе на Норвешку и Белгију каси Молотовљева посета Берлину у новембру 19402 Не, ништа та. цинична, та дволична, та невиђено безобзирна, и у исти мах та тако јадна, тако понизна политика, која Је изван Совјетског Сав "веза учинила толико зла, ништа она није користила совјетским

људима, ни совјетској земљи: као што је било јасно да ће бити.

било, Хитлер је ту своју ратну машину и тај свој „анти-пштутократски бес којима.је читавим низом поступака Стаљин одао признање и пошту, окренуо и против СССР-а, и сви добро знамо каквом су страховитом ценом совјетски грађани, војска и народ, и руска и украјинска земља, и градови и села, Лењинград, Харков и Кијев, платили тенијалност „великог Грузина“ који је са

о Хитлером тврдио пшавар о подели перасние пора. Черчил у сво

јим ратним УСПОИСАМа РРИШОВИ 5

„Обично је рат углавном. збирка погрешака, али човек се може питати има ли у историји грешке која се може упоредити са оном: коју су начинили. Стаљин и комунистички шефови када су одбацили сваку могућност једне акпије на Балкану и пасивно чекали — или били неспособни да предвиде ужасну агресију која је претила Русији. Дотада смо их сматрали себичним'

рачунџијама.. У том периоду они су се поврх тога опходили и као глупаци. .

Снага, маса, храброст и издржљивост руске отаџбине још нису биле бачене на. вагу; али што се тиче стратегије, политике, видовитости и компетентности, _ Стаљин и његови комунисти били су у том тренутку најгори брљивци, и најјадније будале другог светског. Бата. 55

- Огромна. јачина гравитације (или инерције, јер и овде, као и у Општој теорији релативитета, та два појма изједначују се), интензивност гравитације коју претставља та маса, та снага, та храброст и та издржјовивост руске отаџбине о којима говори: Черчил, омогућила је Совјетском Савезу да коначно, тоталном мобилизацијом силнот-народнот нагона самоодржања, тим силни= јег што је угрожавање силовитије, одоли Хитлеровој најезди, у једном величанственом напону снага коме се један Черчил искрено диви а који је сам Стаљин, и баш он, ставио у исти ред са. напоном снага ових завојевача који су баш на О он тлу и