Naša književnost

332 _ У __ Ва ____ Књижевност

У обмањивању, гажењу, авио У несрећу иу "срамоту самих“ совјетских народа, самог руског народа. Ту се. показује да једна. политика која је некад пошла од славних, од стварних и консекБентних револуционарних позиција, али коју њена неадекват"ност и недоследност — грешка. рађајући прешку и лазк рађајући лаж — доводе до контрареволуционајрног апсурда, постаје наци_ оналистичка, тојест издајничка у односу на светски пролетариЈат од кога тражи солидарност, потпору и крајње жртве, под изтовором да је интернационалистичка, и ту се показује да таква једна неистинита и националистичка политика није и не може да буде ни национална. Оно што су године 1939, све комуни= стичке партије на свету, без изузетка, покушавале, и морале покушавати да тумаче, да правдају и да величају као „нови. преокрет који упркос страхотама рата отвара нове перспективе ослобођења“, дивећи се „пронипљивим окретима и бљештећим борбеним пријемима, које је могао да измисли само гениј Једне напредне класе“, тај преокрет, тојест нагли прекид са линијом коју је повукао Шести конгрес Коминтерне, прекид са линијом народних фронтова, борбе против фашизма, оружаног отпора. хитлеровској апресији која је у том тренутку постала већ акутна опасност непосредне провале, прекид са линијом одбране националне независности, — тај преокрет тако свирепо прецизно оличен у совјетско-немачком: пакту о ненападању од 29 августа 1939, у својој неочекиваности која је директно проузроковала тоталну "пометњу и о недогледних "трагичних последица код скоро свих комуниста Европе, а првенствено код француских, — оно дакле што је свима европским народима нанело толико зла, је ли то бар користило. совјетском народу: Је ли користило руском народу што су 17 септембра, совјетске чете умарширале Јо Пољ= ску да се на њеном прегаженом телу братски сретну са Хитлеровим армијама и да „крвљу запечате своје пријатељство“, крв= љу, да, али крвљу пољског. народаг Је ли користило руском народу што је 29 септембра 1989 године совјетска влада потписала са хитлеровском владом и други пакт, овога пута „о пријатељству и о границама, о границама: то значи о подели крвавог леша Пољеке земље, и што је Молотов, подупирући Хитлерову понуду мира, на петом ванредном заседању Врховног Совјета СССрРеа, 31 октобра 1939 године, изјавио да се „рат ничим не може оправдати и да је не само апсурдно него и криминално водити један овакав. рат за уништење хитлеризма под лажним изговором борбе за демократију“ и да је једна јака Немачка неопходан услов за успостављање трајног мира'у Европи 2 Је ли све то, и све што је следовало и што је, "у тој Европи коју је, део по део, земљу по земљу, незајажљиво прождирала хитлеровека неман, у том свету где је расло уверење о непобедивости немачке ратне машине и о неизбежности победе хитлеровске „Нове Европе“, где се опасно ширила луда конфузија да национал-социјалистичка идеја, кроз пријатељ- · ство са Стаљином, може да буде заиста, или 1 да постане ин-

А