Naša književnost

музички. ПРЕГЛЕД. о __

1

о ЈЕДНОМ НАУЧНОМ СКУПУ И ЈЕДНОЈ УМЕТНИЧКОЈ СМОТРИ · —

_ Међународни: савет за "музички фолклор, | интернационална. организација истраживалаца у области народне музике и игре, одржао је своју четврту конференцију у нашој земљи, од 8 до 13 септембра, у Опатији. -Паралелно' са овом међународном конференцијом научника приређен је и фестивал попевки - и игара народа Југославије (од 9 до 13 септембра): Замисао допуњавања научног рада који се односи на народну уметност смотром самог уметничког стваралаштва народа у земљи у којој се конференција одржава показала је да је жива смотра песменог и плесног фолклора толико интензиван стимулус за научна претресања питања која из те смотре искрсавају, да би и сама уметничка грађа једног фестивала била довдљан материјал за дискусионе теме научника-фолклориста ове гране. Но, разуме се, припремни одбор ове конференције није се могао ослонити на могућности провизорности па и евентуалних произвољности слободне дискусије, те је, према унапред извршеним пријавама темата, за радни ток конференције било предвиђено 16 струч= них реферата. Одржано | их је на конференцији 17 (један је у последњем 7) пријављен). _ џ

Већина ових реферата чврсто је стајаца на тлу Исе фолклорне проблематике, иако највећи број од ових су изразито и безмало искључиво · дескриптивни ставом у посматрању и анализи третиране грађе. У ред таквих реферата може се, према карактеру тематике, уврстити и течни, конверзационо пријатни, усмени ток излагања г-ђе Болтон, професора универзитета у Калифорнији, која је са лакоћом износила једино неке опаске, сећања: и утиске са путовања у саставу етнографских експедиција по“ Африци, средњој Азији (Тибет). и Индији. Објављено под насловом „Народна музика као животни израз“, ово усмено предавање, ма колико да је било испуњено. интересантним подацима, сликама, сценама, није могло дати одговора на замашно научно пи_ тање које латентно садржи објављени наслов. Познати певач. енглеских народних попевки са Би-би-сиа, г: Патрик Шулдем-Ше, у свом кратком реферату „Народна песма и концертни певач“, и сам се оградио од научне стручности, али је ипак упутио доста живу дискусију на једно: гранично и практиз.о питање фолклористике, на проблем третирања народне попевке од стране ученог, концертног извођача. На тој периферној. линији фолклористике“ стајао је и документовани реферат Радослава Хорватина „О међусобним од-= носима фолклора и уметничког музичког стварања у Словенији“. Још веће удаљење од специфичног језгра музичко- "фолклорних питања претстављало је иначе интересантно предавање г. Пола Колера (Брисел) „О методима које употребљава национална радио-станица Белгија (Фламанске емисије). истраживању изворне народне: музике. ! —

Реферат професора универзитета у Цириху и потпретседника Међународног савета за музички фолклор па АЕ Шербили јеа = ритму к као обележју индивидуалног и колективног става“ захватио је у најелементарнију појаву сваке музике и игре, па према томе и народне. Но на том примарном феномену, проф. Шербилие је предузео да рекапитулира читаву идеалистичку филезофску концепцију ритма. Развијајући врло логично и конзеквентно неколикс основних поставки, на бази својих филозофско-идеалистичких премиса, референт је неминовно морао да деспе до врло уопштених формулација о функцији и значтју. ритма- у области уметничког изражавања, али се на тој линији априористичких апстракција, сасвим природно, 160 могле избећи метафизичке“ фи9 Књижевност