Naša književnost

НЕР =: - — | _ п 0 Књижевност

лозофско-поетске формулације, које, са свим својим. вербално-поетичним шармом спекулативне комбинаторике појмова, не могу претстављати никакав пози-тиван допринос у самој фолклорној науци. Реферати Миодрага Васиљевића („Тоналне основе нашег музичког фолклора), Франце Маролта- („Оглед о музичком фолклору Словеније“), Живка Фирфова („Метричке карактеристике македонске народне музике“), Цветка Рихтмана („Полифони облици у народној музици Босне и Херцеговине) и сестара Јанковић („Стилови и технике српских традиционалних играча“) односили-су се углавном директно на уметничку грађу самог фестивала. Тиме је сасвим довољно обухваћена потребна аналитичка систематизација података који су доиста претстављали велику помоћ и олакшипу. за научног посматрача овог фестивала, поготову за-научнике-странце, којима“ ; је овај сусрет са музиком и играма наших народа могао бити и прво упознавање. Неки реферати иностраних учесника пружили су, опет обиље повода и "потстрека за начелну дискусију по основним питањима фолклористичке науке: __но питању њене методологије, по питању разграничења све науке са суседним "истраживачким дисциплинама, па још којим другим питањима ширег значења. Међу реферате тог типа могу се убројати: реферат Едит Герсон-Киви (Јеру-= салем) „О миграцијама и мутацијама оријенталних народних инструмената“, реферат Гурит Кадмен (Тел Авив).,О традиционалним јеменитским плесовима и њиховом утицају на нове израелске плесове“, реферат Феликса Хербургера (Регенсбург, Западна Немачка) „О односима између народних епоса истока и запада“, реферат Јашима Удина (Дака, Источни Пакистан) „О свадбеним попевкама у Источном Пакистану“ и веома минуциозно обрађени реферат умрлог Леополда Креценбехера. (Крац, Аустрија) „О народним попевкама у традиционалним приказањима алпијских предела“! –— о - Никаквих сметњи није било да учесници у дискусијама које су се водиле после сваког прочитаног огледа пренесу тежиште посматрања ствари са појединачног, конкретнот, посебног — на опште; на питање условљености констатованих појава, на питање законитости у запаженим процесима. Аналитичке дескрипције појава у нашем фолклору биле су доиста снажно помог-. нуте читавим фестивалом, неком врстем илустрације многих разлагања. Али су“ се основна теоретска питања фолкларне науке. могла развити или бар поставити и на грађи реферата о плесовима и попевкама других народа. Да је читав изложени материјал примљен као низ сведочанстава и мишљењима, стремљењима- и расположењима разних народа, окупљени научници би се нашли пред - далеко тежим послом али и неупоредиво значајнијим но што је посас реплицирања, варирања, допуњавања или занимљивог импровизовања око круга датих тема. - о Е 5 а Народна уметност — и без икакве свесне тенденције народних уметника у том смислу — указује и на противречности материјалног живота епохе у којој сама живи; Народ не може а да не изрази перзистирање своје беде, | као што не може а да не искаже ни преббражај својих прошлих невоља у срећу и благостање. При том, путеви израза су не само сложени него управо противречни: и осећање беде налази пута до неке радости (а на научникуинтерпретатору лежи претешки задатак да убчи ову радост над бедом, ову беду испод радости); и посред благостања, народни израз не одриче се њему својствених начина изражавања јада (а на научнику-интерпретатору лежи " претешки задатак да уочи ово туговање у добром, ово друштвено добро испод индивидуалних јадиковања). Ово су, наравно, екстреми тешкоћа за фолклористу, али их има и на целој скали распона тих противности. Научни истражживач народне уметности мора, зато, упорно трагати за фактима економске, „социјалне, политичке п свеукупно културне историје народа чије песме слуша и чије игре гледа. Специјалистичко учауравање у уску област искључиво плесних и песмених појава омогућава детаљистичку класификацију појава, њихову стручну анализу и прецизну дескрипцију. Сам покушај интерпретирања —_ што претпоставља запажање условљености појава и њихових међусобних дејстава једних на друге, уочавање њихове променљивости у току постојања, разумевање објективне законитости у односима међу посматраним појавама — нужно налаже проширивање круга специјалистичких анализа на широко подручје веза и односа. У мало ком од 17 реферата на овој међународној конференцији фолклориста могле су се запазити научне тенденције овог дру-