Naša književnost

Музички преглед · ; - ~ | 348

тог типа — тенденције стремљења ка мисаоном уопштавању појединачних запажених појава, тенденције формулисања саме објективне законитости испитаваних и приказиваних песмених и плесних фолклорних појава. >

Место свега тога, неки учесници — пре свега они инострани фолклористи који су својим ранијим учествовањем у разним научним "експедицијама имали прилике да се упознају са фолклорном грађом најразличитијих народа земљине кугле — задовољили су се местимичним, овлашћеним констатацијама о аналогијама између плесних и- музичких манифестација наших и тих далеких · народа. Они се, међутим, нису ни из далека упуштали у разматрање питања да ли се ту или тамо ради о ма колико индиректној, далекој појави миграција или много вероватнијој појави самониклих паралелних фолклорних формација“ на разним етнографским подручјима а под дејством сличних општедруштве__Бих услова живота, делатности, производне „радиности идеолошке развијености и просвећености код тих сасвим разноликих и често веома удаљених народа. Истина, без довољно компаративних студија на подручју ове научне гране, пренагљена закључивања тешко да би могла премашити степен коликогод занимљивих ипак у суштини само хипотетичних судова и поставки, Науч"ници заузети посматрањем чињеница и појава које траже многа накнадна упо_ређивања, проверавања и контролисања, не само да не морају него у редов"нијем и нормалнијем случају (што бе рећи у случају веће и искусније: научничке опрезности, стрпљивости, одмерености, самокритичности и свести о одговорности) не смеју, и неће да иступају “са блиставим конверзационим шармом једино духовитих и интелигентних импровизатора, козера, људи од шлифа (пако је на овој конференцији било и таквих апетита и таквих карактерних диспозиција, и то баш међу дискутантима домаћинске делегације). Нисмо мислили: на ма какву могућност дефинитивних поставки уопштавајућег карактера, извучених из непосредно уочених појединости, нужно зачињених низом субјективних _импресија, које дакако и код научног посматрача претстављају опште Људски „слабости“ Мислили смо само на непосредно укључивање тренутно стечених запажања у претпостављену, од раније“ формирану линију фиксиране и стабилизоване методолошке оријентације научника-фолк=. лориста, на придодавање опажања ад ћос проблематици саме науке, која се проблематика код сваког искуснијег и старијег фолклористе морала формирати из складног споја теренских пабирака многих појединости и накнадних „кабинетских“ мисаоних огледа над сакупљеном теренском документацијом. Но баш у смислу тог очекивања и тог оправданог захтева, конференција је до изненађујућег степена подбацила, отворено да говоримо: разочарала. Није могуће да би људи који су, ко више ко мање година, провели на пипавом послу прикупљања података. сређивања прикупљеног градива, класифицирања и типолошког разграничавања и диференцирања тог градива, могли пропустити прилику једног интернационалног научног састанка а да, макар у кратким и брзим хипотетичним нацртима и пројектима, не поставе задатке везивања посматраних појава за мноштво Чинилаца са других подручја животне стварности. Баш народна игра и попевка, више можда но ма која друга идеолошка делатност широких народних маса, у стању је да открије, чак и да ода конкретну суштину идејног садржаја тог народа, аутентични идеолошки став на-

рода, његове ма и најскривеније тежње, његова уверења, његову осеђајну .

природу. А први и главни циљ фолклорне науке — уколико је она истинска наука а не једино скупљачка радозналост, и не једино класификаторска инте_ дектуална страст (као нека посебна врста особењачке делатности, која може бити и друштвено корисна), и не једино- конзерваторска тежња за културним „поседовањем уредно сређене, записане и описане изложбе народних игара и попевки као докумената нарочите врсте, — јесте и мора бити упознавање и

разумевање идеолошке надградње, духовног живота, идејно - емоционалних •

садржаја народа, читаве његове природе и свести, која се: испољава у његовим предањима, обичајима, обредима, песмама, приповеткама, пословицама- и изрекама, попевкама и играма. На подручју народне попевке и игре, као спе-. цифичних манифестација идеолошке стварности народа или и мсђих друштвеБих група, довољан је такорећи минималан налор научничке дискурзивности

да

<