Naša književnost

Музички преглед — _____ _________ | ИП

и обзирности него у знаку испитивачке радозналости, активни. учесници ове конференције претпостављали су априористичку и метафизички апстрактну сферу теоретисања с једне стране, или конкретну и често минуциозно спроведену аналитичко-дескриптивну информативност с друге стране — најтежем али и најнаучнијем задатку истраживања међусобних веза и узајамних односа међу појавама у чијем се спрегу дејстава формира и развија фолклорни уметнички израз, задатку откривања противречно дејствујућих снага у карактеру "самих фолклорних уметничких Формација · и задатку праћења третираних појава у процесу њиховог настајања, развића, закржљавања и одумирања, са „особито значајним појавама наглих преображаја конкретних фолклорних структура у квалитативне и суштински нове. Једино за два реферата (реферат Емануела Чучкова „О идеолошком садржају и ритмичком процесу у македонским народним играма“ и реферат Ива Киригина „Теоретске поставке музичке фол-

- клористике приказане на темељу: неких примјера музичког фолклора. Хрват-

ске“) може се рећи да су за базу својих теза. узели поставке које би, специфизиране на самом фолклорном материјалу, могле дати“ озбиљнијих резул"тата. Међутим, и ови реферати имали су својих слабости.“

Реферат Чучкова, очито је храмао од слабости механичког прилепљивања „општих места“ историско- материјалистичких теза, -а у реферату Киригина конкретни материјал примера, узетих из неколико истарских народних мелодија, није био ни бројно довољан ни довољно свестрано анализиран да би се из њега логично и нужно могле извести теоретске поставке које је референт морао унапред формулисати, задовољавајући се тиме да одабере за при-

мере грађу погодну за илустрацију постављених теза. Ипак, Киригинова' теза

о процесу постепеног ширења интервалских размака у истарским "мелодијама,

о процесу постепеног претварања декатонске лествице“ истарских мелодија. У хептатонске а под дејством еластичнијег понашања песничких текстова у“ промењеним опште= друштвеним условима - живота људи тога краја, претставља озбиљан покушај да се фолклористичко третирање појава у животу народних попевки покрене са ступња ригорозних аналитичких дескрипција ка ступњу научних уопштавања, која једино могу извести ову научну грану из ћорсокака“ јалове акумулације материјала и подићи је на степен научне дисциплине која стреми ка утврђивању. објективне законитости-у променама посматраних појава. Овде заступану основну тезу о неспходности изучавања аутохтоних уметничких облика изражавања сељачких маса као специфичних форми

одражавања друштвене И индивидуалне стварности тог друштвеног реда и тог.

човека бранио је овај реферат, недовољно разрађено, са неубедљивим_ и аргументационо пренагљеним отскакањем теоретских уопштавања од самбг конкретног фолклорног материјала, али је за општу слику физиономије овог радног

" састанка фолклориста карактеристично да методске слабости овог реферата нико није ни поменуо, чиме је омогућено да се и преко самих значајних теоретских поставки пређе у ставу као неког тактичког, обзирног и учтивог прећуткивања мишљења која су можда и постојала о. тобож безопасној јереси, садржаној Хм тим поставкама; Сасвим би друкчији изглед ове конференције био да су понеки широко значајни подаци о нашем фолклорно-уметничком изражавању дохваћени као жива документација о“ аутентичном психичком стању људи из

· разних крајева наше земље, као сведочанства о мишљењу, стремљењима и

осећањима наших људи, о полету или заосталости у нашој земљи. Наше игре и попевке стајале су ту, на паралелном фестивалу, па се евентуалне слабости овог или оног реферата никако нису морале појављивати као сметња за научна запажања на живом ткању уметничког изражавања самог народа. Фестивалском серијом приредаба сервирана је, неулешшавано и недотеривано, једна замашна културно-историска слика. стварности, а научнике који њену

· запањујућу сложеност, аутентичност, разноликост и. документативност нису ·

хтељи или нису умели да прочитају, да протумаче, да смело подвргну одражавајућој снази мисаоног уопштавања, ништа не извињава. Снага научне. анализе и експликације показала се овде недораслом видовима једне историски значајне друштвене стварности која се ненаметљиво и несрамежљиво дала листати као отворена књига. Седам печата на њој није било, али је било се-дам пута по седам проблема, који су толико типично људски, толико опште "друштвени, толико човечански да су се удобни оквири традиционалних фол-